Ozon razgrađuje feromone muva — u gradovima mužjaci počeli da se udvaraju jedni drugima

Nova studija iz Max Planck instituta pokazuje da zagađenje ozonom može promeniti ponašanje muva tako što razgrađuje njihove feromone, što dovodi do zbunjujućeg udvaranja među mužjacima.

Kako je otkriven efekat

Istraživači iz Max Planck Instituta za hemijsku ekologiju u Nemačkoj simulirali su koncentracije ozona koje se često beleže tokom letnjih meseci u gradovima. Pokazali su da povišeni nivoi ozona hemijski razgrađuju feromone muva — hemijske signale kojima mužjaci i ženke prepoznaju potencijalne partnere.

Šta se desilo u eksperimentu

U normalnim uslovima feromoni mužjaka privlače ženke i istovremeno odbijaju druge mužjake. Kada su muškarci izloženi povišenom ozonu, koncentracija njihovih feromona je opala; ženke su slabije reagovale na njih, a mužjaci su počeli da se udvaraju jedni drugima, ponekad u dugim lancima ponašanja.

"Mogli smo da objasnimo da su mužjaci počeli da se udvaraju jedni drugima nakon kratke izloženosti ozonu, jer jednostavno nisu mogli da razlikuju ozonom izmenjene mužjake od ženki", kažu Nanji Jiang i Markus Knaden. "Međutim, nismo ranije razmišljali o tome, pa nas je formiranje dugačkih lanaca udvaranja prilično iznenadilo."

Moguće šire posledice

Ovaj fenomen nije specifičan samo za muve: ozon može narušiti feromonsku komunikaciju kod mnogih insekata. Feromoni služe ne samo za parenje, već i za identifikaciju pripadnika vrste i koordinaciju u društvenim zajednicama — primeri su košnice pčela, gnezda osa i kolonije mrava. Poremećaj ovih signala može dovesti do dezorganizacije ponašanja i pada efikasnosti zajednica insekata.

Poremećaji u komunikaciji i smanjena reprodukcija kod oprašivača poput pčela i leptira mogu imati direktan uticaj na poljoprivredu: procenjuje se da oko 80% useva zavisi od insekata-oprašivača, pa dugoročno slabljenje njihovih populacija može ugroziti prinose.

Šta naučnici predlažu

Bil Hansson, direktor Odeljenja za evolutivnu neuroetologiju i suosnivač Max Planck Centra za hemijsku ekologiju naredne generacije, ističe da je neophodno hitno smanjiti emisije zagađivača u atmosferu. To podrazumeva promene na nivou industrije i politika, ali i mere koje pojedinci mogu preduzeti — smanjena upotreba automobila, ušteda energije i izbor održivijih proizvoda.

Zaključak: Iako se rezultati zasnivaju na laboratorijskim simulacijama koncentracija ozona sličnih gradskim letnjim vrednostima, implikacije su ozbiljne: zagađenje vazduha može nepravedno uticati na ponašanje i ekosisteme insekata, što zahteva brzu pažnju i mere smanjenja emisija.