Švedski naučnici izvukli su najstariju poznatu RNK — iz 39.000 godina starog vunastog mamuta (Juka) sa sibirskog permafrosta. Analize su otkrile više od 300 mRNK i oko 60 mikroRNK u mišičnom tkivu, ukazujući na sličnosti sa mišićima današnjih slonova i dominaciju sporosvjetnih vlakana. Rezultati, objavljeni u časopisu Cell, ne znače neposrednu de‑ekstinkciju, ali otvaraju nove mogućnosti za razumevanje izražavanja gena i biologije izumrlih vrsta.
Najstarija RNK ikada otkrivena: vunasti mamuti korak bliže „de‑ekstinkciji“
Najstarija RNK ikada otkrivena: vunasti mamuti korak bliže „de‑ekstinkciji“
Švedski naučnici iz Univerziteta u Stokholmu izvukli su najstariju poznatu ribonukleinsku kiselinu (RNK) — iz primerka vunastog mamuta starog oko 39.000 godina, očuvanog u sibirskom permafrostu. Otkriće, opisano u časopisu Cell, predstavlja važan korak u razumevanju biologije izumrlih vrsta i otvara nova pitanja o tome šta bi bilo moguće u budućim pokušajima rekonstrukcije osobina ili čak koncepta „de‑ekstinkcije“.
Zašto je RNK važna?
RNK prenosi i realizuje informacije iz genoma: dok DNK predstavlja „biblioteku“ gena, RNK odražava koji su geni bili aktivni, kako su regulisani i kako su funkcionisali u tkivima životinje. RNK je mnogo nestabilnija od DNK i dugo se smatralo da ne može dugo da opstane nakon smrti, pa je pronalazak tako stare i sačuvane RNK neuobičajen i značajan.
Primerak „Juka“ i glavna otkrića
Istraživači su analizirali uzorke iz deset mamutovih ostataka pronađenih u sibirskom permafrostu. Najvredniji uzorak potekao je od mužjaka nazvanog Juka, koji je verovatno stradao ubrzo nakon napada pećinskih lavova. RNK iz Juke bila je dovoljno kvalitetna da je omogućila identifikaciju više od 300 messenger RNK (mRNK) i oko 60 različitih mikroRNK.
„Cilj nam je bio da bolje razumemo biologiju izumrlog vunastog mamuta, a ne direktno da de‑ekstinktujemo vrste“, rekao je dr Emilio Mármol Sánchez, prvi autor studije. Ipak, dodaje, podaci o RNK mogu pružiti informacije bez kojih DNK sama ne može.
Nalazi iz mišičnog tkiva pokazuju da su mamutovi mišići funkcionisali slično mišićima današnjih slonova. Analiza je takođe potvrdila da je Juka bio mužjak i ukazala da su njegovi mišići dominirali sporosvjetnim (slow‑twitch) vlaknima pogodnim za izdržljivost, a ne eksplozivnu snagu. Autori napominju da su detalji RNK možda otkrili i poslednje biološke procese pre smrti životinje.
Šta ovo znači za „de‑ekstinkciju“?
Autori studije i koautori, uključujući prof. Love Daléna, ističu da pronađeni RNK fragmenti sami po sebi nisu recept za vraćanje vrste. Ipak, otkriće da se RNK može identifikovati i analizirati u ostacima ove starosti daje temelje za buduće istraživanja o tome koji su geni i obrasci njihove ekspresije ključni za određene osobine — poput rasta krzna, strukture kože ili metabolizma mišića — što je neophodno znati pre bilo kakvih ozbiljnijih pokušaja rekonstrukcije fizioloških osobina izumrlih životinja.
Širi značaj
Pored implikacija za paleogenomiku i diskusije o de‑ekstinkciji, metodologija izdvajanja i analize stare RNK može da pomogne i u proučavanju drugih istorijskih ili degradiranih uzoraka, od arheoloških nalaza do modernih biomaterijala oštećenih vremenom.
Zaključak: Otkrivanje 39.000 godina stare RNK u mamutovom uzorku predstavlja značajan tehnološki i naučni napredak. Iako ovo otkriće samo po sebi ne znači da će mamuti uskoro biti vraćeni u život, ono pruža jedinstven uvid u funkcionalnu genetiku izumrlih vrsta i postavlja osnovu za dalja istraživanja.
Studija: dr Emilio Mármol Sánchez i saradnici; časopis: Cell; institucija: Univerzitet u Stokholmu.
Pomozite nam da budemo bolji.
