Studija u Science Advances otkriva da su poplave u periodu 1980–2015 smanjile globalne prinose riže u proseku za 4,3% godišnje, što odgovara do 18 miliona tona izgubljene robe. Neki regioni, uključujući delove Jugoistočne Azije, istočne obale Kine i delove Indije, pretrpeli su pad i do 15%. Autori povezuju ubrzane gubitke posle 2000. sa klimatskim promenama, ističući rizik od rasta cena i narušavanja bezbednosti hrane. Kao mere navode razvoj otpornijih sorti i unapređenje infrastrukture, ali ukazuju i na kulturne i troškovne prepreke.
Ekstremne poplave smanjile prinose riže za prosečno 4,3% godišnje — preti rast cena i ugrožava bezbednost hrane
Ekstremne poplave smanjile prinose riže u periodu 1980–2015
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Science Advances pokazuje da su razorne poplave u Aziji i susednim regionima u periodu od 1980. do 2015. godine dovele do prosečnog godišnjeg pada prinosa riže od 4,3%. To odgovara ukupnim globalnim gubicima useva od do oko 18 miliona tona tokom analiziranog perioda.
Regionalni uticaji
Iako je 4,3% prosečan godišnji pad, uticaj je vrlo neujednačen: delovi Jugoistočne Azije zabeležili su pad prinosa od oko 7%, dok su oblasti koje intenzivno gaje rižu — poput istočne obale Kine i nekih delova Indije — pretrpele i do 15% godišnjeg pada.
Metodologija i procena uzroka
Autori su koristili globalni model poplava u kombinaciji sa istorijskim satelitskim zabeleškama prelivnih područja kako bi mapirali povezanost pojedinačnih poplava i procenta gubitka prinosa po događaju. Vođa istraživanja, Zhi Li (Univerzitet Kolorado Boulder), izjavio je da su nalazi "veoma šokantni" i naglašava mogućnost ugrožavanja lokalne bezbednosti hrane.
Veza sa klimatskim promenama
Studija navodi da su gubici ubrzali posle 2000. godine, u periodu koji se poklapa sa povećanom učestalošću i jačinom intenzivnih padavina koje mnogi klimatski modeli i posmatranja povezuju sa ljudski pojačanim klimatskim promenama. Globalno zagrevanje povećava verovatnoću ekstremnih kišnih događaja i time učestalost i obim poplava.
Ekonomske i socijalne posledice
Riža je osnovna namirnica za više od polovine svetske populacije i jedna od najefikasnijih žitarica po prinosu, navodi USDA. Zbog smanjenja ponude, očekivano je da će cene rasti — što bi moglo dodatno ugroziti dostupnost hrane u slabije razvijenim i osetljivim regionima.
"Svaki veliki šok može imati implikacije po prehrambeni sistem. Ako cene porastu, ljudi možda neće moći da priušte hranu," kaže Anna Josephson, ekonomska istraživačica.
Cristina Connolly dodatno objašnjava multiplikativne efekte: niži prinosi smanjuju prihode farmera, manje se troši u lokalnoj ekonomiji, što utiče i na zapošljavanje i potražnju u radnjama i uslugama.
Moguća rešenja i ograničenja
Autori predlažu razvoj sorti riže otpornijih na poplave kao jednu od mera prilagođavanja. Međutim, postoje značajna ograničenja: riža ima duboki kulturni značaj u mnogim zajednicama, pa promene sorti mogu biti neprihvatljive, a genetski modifikovana i specijalizovana semena često su skuplja, što dodatno ograničava pristup malim proizvođačima.
Šira perspektiva
Li upozorava da je analiza ograničena periodom do 2015. i da su negativni trendovi verovatno nastavljeni i posle te godine kako su globalne temperature i ekstremni vremenski događaji rasli. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji (WMO), 2023. više od 80% prijavljenih hidro-meteoroloških opasnosti u Aziji činile su poplave i oluje, što potvrđuje visoku ranjivost regiona.
Zaključak
Studija naglašava da ekstremne poplave značajno utiču na globalne prinose riže i da su, u kombinaciji sa klimatskim promenama, potencijalni pokretač rasta cena i narušavanja bezbednosti hrane. Rešenje zahteva kombinaciju naučnih inovacija, prilagođavanja useva, bolјe infrastrukture za zaštitu od poplava i politika koje podržavaju manje proizvođače.
Pomozite nam da budemo bolji.
