Svemirske oluje i aurora: šta zaista znamo o „vremenu” u svemiru?

Poslednjih nedelja spektakularne aurore viđene su u mnogim delovima sveta i podsetile nas na pitanje: šta znamo o svemirskom vremenu i geomagnetskim olujama koje ih izazivaju?

Šta je „oluja” u svemiru?

Meteorolog Jonathan Belles objašnjava da u svemiru ne padaju kiša i sneg u smislu koji poznajemo na Zemlji, pa termin „oluja” označava drugačiji fenomen. Sunce stalno emituje energiju i nabijenе čestice. Ponekad izbiju veliki oblaci materije i energije koje nazivamo koronalni izbačaji mase (CME — coronal mass ejections). Ti izbačaji mogu da putuju kroz Sunčev sistem i, ako stignu do Zemljinog okruženja, izazovu geomagnetsku oluju.

Kako nastaju aurora i šta utiče na intenzitet oluje?

Kada nabijene čestice iz Sunca stignu do Zemlje, one se kreću duž linija Zemljinog magnetnog polja i sudaraju se sa atomima u gornjim slojevima atmosfere. Ti sudari proizvode svetlost koju vidimo kao auroru — zelenu, crvenu ili ljubičastu, u zavisnosti od vrste atoma i visine sudara. Bitna je i magnetna orijentacija izbačaja (polaritet): ako magnetno polje CME-a ima odgovarajuću orijentaciju u odnosu na Zemljino, može doći do snažnijeg prenosa energije u magnetosferu i jačih efekata.

Zašto je praćenje važno i koliko dobro ga radimo?

Praćenje svemirskog vremena je važno jer snažne geomagnetske oluje mogu da ometaju telekomunikacije, GPS, satelite, pa i dalekovode i elektrodistribuciju. Istorijski primer ekstremne solarne oluje je Carringtonov događaj (1859), koji je izazvao prekide u tadašnjoj telegrafskoj mreži — današnja zavisnost od tehnologije čini nas potencijalno ranjivijim.

Belles naglašava da je oblast svemirskog vremena u pogledu istraživanja i raspoloživih podataka otprilike 50–60 godina „iza” suvremene meteorologije za Zemlju. Od 2017. u orbiti se nalaze i neki američki sateliti opremljeni instrumentima za posmatranje Sunca i praćenje ovakvih izbačaja, ali međunarodna mreža posmatranja i modeli još se usavršavaju.

Šta možemo očekivati u budućnosti?

Postoji realna mogućnost da će u narednim decenijama ili stotinama godina neka snažna solarna oluja izazvati veće tehnološke prekide — od grešaka u radu satelita do šireg kvara na elektroenergetskim mrežama. Stručnjaci rade na boljem predviđanju i zaštiti kritične infrastrukture, ali i na tome da javnost i operatori budu spremniji za takve događaje.

Zaključak: Aurora je lep i vidljiv podsetnik na dinamičnost Sunčevog okruženja. Iako nas ne očekuje neposredna opasnost od „toplotnih” efekata, geomagnetske oluje mogu ozbiljno uticati na modernu tehnologiju — zato su istraživanje, praćenje i priprema važniji nego ikada.