Dosijei iz arhive od 23.000 dokumenata otkrivaju da je Džefri Epstajn aktivno gradio međunarodnu mrežu kontakata kako bi uticao na evropske desničarske pokrete. Među mejlovima nalaze se i uvredljive poruke koje trivializuju Holokaust, kao i dopisi sa Stivom Benonom, visokim diplomatama i bogatim poslovnim ljudima iz Zaliva. Otkriveni kontakti i tvrdnje podstiču nove zahteve za istragama o političkom uticaju i mogućim prikrivačkim mehanizmima.
Dosijei Epstajna otkrivaju veze sa evropskom desnicom i uvredljive poruke o Holokaustu
Epstajnovi mejlovi pokazuju političke ambicije i internacionalne veze
Objavljeni dokumenti iz arhive od oko 23.000 mejlova i dokumenata otkrivaju neočekivanu i uznemirujuću stranu Džefrija Epstajna: ne samo kao kriminalca optuženog za trgovinu ljudima, već i kao aktivnog aktera koji je nastojao da utiče na politiku — posebno na uspon desničarskih pokreta u Evropi.
Šokantne poruke o Holokaustu
Među objavljenim porukama nalaze se i krajnje uvredljive i neprihvatljive šale o Holokaustu koje je Epstajn razmenjivao sa saradnicima. U jednom od mejlova, komentarišući oslobađanje britanskog desničarskog aktiviste Tommyja Robinsona, ponavlja se i citat “Kristallnacht always has the big fire”. U drugoj poruci pavtno je napisao: “Dođi da nam se pridružiš u Aušvicu, na premijeri, specijalno”. Ove izjave dodatno šokiraju s obzirom na to da je Epstajn bio jevrejskog porekla, a istovremeno pokazuje krajnju banalizaciju zločina protiv čovečnosti.
Veze sa evropskom desnicom i uticaj na politiku
Mejlovi takođe pokazuju da je Epstajn održavao široku mrežu kontakata sa političarima, poslovnim ljudima i diplomama. Korespondencija otkriva direktnu razmenu sa Stivom Benonom, bivšim stratezom Donalda Trampa, kome je Epstajn savetovao kako da podstakne desničarski preporod u Evropi i nudio pomoć u uspostavljanju kontakata sa evropskim liderima.
Epstajn je u razgovorima sa Benonom isticao da je oporavak desnice “izvodljiv, ali vremenski zahtevan” i da “Evropu ne možeš voditi izdaleka” — naglašavajući značaj ličnih susreta i posredovanja sa državnim liderima.
Međunarodni kontakti i politički uticaj
U dokumentima se pominju i kontakti sa visokim zvaničnicima i uticajnim osobama iz Saudijske Arabije i Zaliva: Epstajn se hvalio da mu je Mohamed bin Salman (MBS) slao poklone, a u korespondenciji se pojavljuju i imena kao što su sultan Ahmed bin Sulayem iz UAE i drugi poslovni i diplomatski akteri.
Epstajn je takođe pokušavao da uključi i ruske zvaničnike u svoje mreže — u jednom mejlu predlaže da se Sergej Lavrov upozna sa njim uoči samita Vladimira Putina i Donalda Trampa 2018. u Helsinkiju, a pominju se i kontakti sa evropskim diplomatama kao što je Miroslav Lajčák, koji je u jednom trenutku bio predsednik Generalne skupštine UN.
Umešanost u američku politiku
Epstajn je u prepisci i davao savete u vezi sa kadrovskim pitanjima u Trampovoj administraciji, te se hvalio bliskim vezama sa nekim od najmoćnijih ljudi. U jednom mejlu je predložio smenu savetnika i članova kabineta, a u drugim je izražavao uverenje da njegovi kontakti mogu imati uticaj na američku politiku.
Reakcije i dalji koraci
Otkrivanje ovih dokumenata podstaklo je nove polemike i zahteve za istragama. Događaji dodatno intenziviraju debatu o tome do koje mere moćne ličnosti i bogati mecenati mogu neformalno uticati na politiku, ali i o opasnosti prikrivanja kriminalnih aktivnosti iza političkih mreža.
Napomena: Džefri Epstajn je preminuo 2019. godine u zatvoru u Manhentnu dok je čekao suđenje; američke vlasti okarakterisale su smrt kao samoubistvo.
Objavljena arhiva zahteva dalju analizu i pažljivo razjašnjenje odnosa između mreža moći, političkog uticaja i zločinačkih radnji koje su ove mreže mogle da omogućavaju.
Pomozite nam da budemo bolji.
