Ljudska evolucija se i dalje dešava. Kultura i tehnologija menjaju naše uslove života, ali i danas postoje selektivni pritisci koji oblikuju genetske promene. Primeri uključuju pigmentaciju kože i stvaranje vitamina D, toleranciju na mleko nakon pripitomljavanja stoke pre ~10.000 godina i genetsku otpornost na zarazne bolesti poput bubonske kuge i delimične otpornosti prema COVID-19. Evolucija se odvija kroz generacije i zavisi od lokalne klime, ishrane i bolesti.
Evolucija se ne zaustavlja: zašto ljudi i danas i dalje evoluiraju
Da li evolucija prestaje zato što imamo civilizaciju i tehnologiju? Kratak odgovor: ne. Iako kultura i tehnologija menjaju uslove života i smanjuju neke selektivne pritiske, biološki procesi prilagođavanja i dalje oblikuju ljudske populacije.
Šta je prilagodba i kako radi evolucija?
Ja sam antropolog i proučavam kako se ljudi prilagođavaju različitim sredinama. Prilagodbe su osobine koje povećavaju šanse za preživljavanje i razmnožavanje u određenom okruženju. Kada takve osobine nose ljudi koji imaju više dece, kroz generacije one postaju češće u populaciji.
Kultura i evolucija — kako se mešaju
Kultura (naši običaji, tehnologija, ishrana, gradnja kuća, grejanje i klima-uređaji) menja okolinu u kojoj živimo i time menja i selektivne pritiske. Ipak, kultura nas ne štiti potpuno od faktora kao što su sunce, hladnoća, suša ili bolesti — i zato evolucija nastavlja da deluje.
Primeri savremene ljudske evolucije
1. Pigmentacija kože i vitamin D
Sunčeve UV zrake doprinose stvaranju vitamina D, ali mogu i oštetiti kožu. Ljudi u tropskim predelima obično imaju tamniju kožu sa više melanina, što štiti od UV oštećenja. U hladnijim i oblačnijim oblastima tamna koža može otežati stvaranje dovoljne količine vitamina D, pa su kroz generacije nastale varijante sa svetlijom kožom. Količina melanina u koži pod uticajem je gena — primer kako različiti klimatski uslovi vode različitim genetskim prilagodbama.
2. Tolerancija na mleko (laktazna persistencija)
Pre oko 10.000 godina ljudi su počeli da pripitomljavaju stoku, a otprilike 2.000 godina kasnije u nekim populacijama mleko je postalo važan izvor hrane. Dok većina sisara prestane da vari mleko u odraslom dobu, neki ljudi su imali genetske varijante koje su omogućile varenje laktoze i u odraslom dobu. U društvima gde je mleko bilo važan resurs, takve varijante su davale prednost i postale češće — primer kulturalne i biološke koevolucije.
3. Ishrana, metabolizam i druge genetske adaptacije
Različite ishrane dovele su do različitih genetskih promena: Inuiti koji tradicionalno jedu mnogo masti pokazuju adaptacije u metabolizmu masti, dok nomadske populacije poput Turkana u Keniji imaju genetske varijante koje pomažu da podnesu duža razdoblja sa malo vode. Takve promene pokazuju kako lokalna ishrana i način života oblikuju ljudski genom.
4. Bolesti i genetska otpornost
Epidemije su snažan selektivni pritisak. U 14. veku bubonska kuga ubila je oko jednu trećinu stanovništva Evrope; preživeli su često imali genetske varijante koje su povećavale otpornost. Danas, pandemija COVID-19 pokazuje slične principe: vakcine su ključne, ali postoje i genske razlike koje daju veću ili manju otpornost nekim ljudima — i tokom vremena takve varijante mogu postati češće.
Zaključak
Kao ljudska vrsta izloženi smo promenljivoj klimi, različitim ishranama i novim bolestima, i zato evolucija i danas oblikuje ljude. Način na koji kultura menja naše okruženje samo menja i vrstu selektivnih pritisaka — ali ne isključuje biološke promene kroz generacije.
Za radoznale mlade čitaoce: Ako imate pitanje za stručnjaka, zamolite odraslu osobu da pošalje mail na CuriousKidsUS@theconversation.com. Navedite ime, godine i grad u kome živite.
Ovaj tekst je prerađen i prilagođen originalnom članku Michaela A. Littlea (Binghamton University, SUNY) iz The Conversation.
Pomozite nam da budemo bolji.
