Prvi ljudski slučaj H5N5 ptičjeg gripa u SAD — muškarac iz Vašingtona u kritičnom stanju

Muškarac u kasnim šezdesetim iz savezne države Vašington postao je prvi zabeleženi čovek zaražen sojem H5N5 ptičjeg gripa, retkom varijantom koja je do sada uglavnom bila prisutna kod životinja. Pacijent je hospitalizovan početkom novembra i prema izveštajima lokalnih zdravstvenih vlasti i dalje se nalazi u kritičnom stanju.

Šta je H5N5 i kako se razlikuje od H5N1?

H5N5 je blisko povezan sa sojem H5N1 — poznatom varijantom avijarne influence koja je od 2020. prouzrokovala velike gubitke u divljim i domaćim životinjama i inficirala više desetina ljudi. Ipak, stručnjaci napominju da H5N5 do sada deluje manje rasprostranjeno i da nema dokaza da se širi među ljudima.

Mogući izvor infekcije

Zdravstveni zvaničnici kažu da je uzrok infekcije još nejasan, ali da je najverovatniji izvor bila domaća perad koju je pacijent držao. Divlje ptice su prirodni rezervoar avijarne influence i mogu preneti virus na farmerske životinje putem izmeta i izlučevina, naročito tokom seobe na jesen i zimu.

„Svaki put kada se kod čoveka detektuje nova podvrsta avijarnog gripa to je značajan događaj,” izjavila je Krutika Kuppalli, vanredna profesorka infektivnih bolesti na University of Texas Southwestern.

Firma za zdravstvenu inteligenciju Airfinity upozorila je da slučaj budi zabrinutost da virus možda stiče osobine koje mu omogućavaju infekciju ljudi, mada za sada nema jasnih dokaza za prenos s čoveka na čoveka.

Širenje i prethodne pojave

H5N5 je prvi put identifikovan kod divljih patki u južnoj Kini 2009. godine. Novija varijanta pojavljena oko 2020. u Rusiji proširila se u Severnu Ameriku i Evropu. Godine 2023. zabeležena su prva pojavljivanja kod sisara — među njima su bili rakuni u Kanadi, mačka na Islandu i sive foke u Norfolku.

Za poređenje, H5N1 je prošle godine prešao na goveda u SAD, gde se pojavio na mlečnim farmama, a većina zaraženih ljudi bila je izložena bolesnim životinjama na radu u poljoprivredi. H5N1 je ove godine povezan i sa smrtnim slučajevima u Kambodži.

„Na osnovu raspoloživih podataka, H5N5 trenutno ne izaziva isti nivo zabrinutosti kao H5N1,” rekao je Dr Kuppalli. „Potrebna su dodatna istraživanja, ali za sada nema naznaka o prenosu među ljudima.”

Prof. Ed Hutchison dodaje: „Tačno ponašanje H5N5 u divljini i među kojim vrstama kruži još je delimično nejasno — ali to samo po sebi ne znači da predstavlja neposrednu pretnju za ljude.”

Šta građani treba da znaju i kako da se zaštite

Stručnjaci preporučuju da ljudi koji drže domaću perad preduzmu mere biosigurnosti: ograniče kontakt sa divljim pticama, vode računa o higijeni, izbegavaju direktan kontakt sa bolesnim životinjama i prijave simptome nadležnim veterinarskim ili zdravstvenim službama. U slučaju pojave simptoma sličnih gripu nakon kontakta sa peradi, obratite se lekaru i napomenite moguću izloženost.

Situacija se brzo razvija i zdravstvene službe nastaviće praćenje. Potrebni su dodatni podaci i genetske analize virusa da bi se tačno procenio rizik za širu populaciju.