Otkriven genom neandertalca nazvanog "Thorin" (Grotte Mandrin, dolina Rone) koji datira oko 42.000 godina. Genetska analiza u Cell Genomics ukazuje na dugu regionalnu izolaciju (~desetine hiljada godina), visok nivo homozigotnosti i odsustvo dokaza o mešanju sa savremenim ljudima u tom uzorku. Nalaz sugeriše da su regionalne populacije neandertalaca imale različite demografske i kulturne puteve, što menja dosadašnje modele njihovog nestanka.
Sekvenciran genom „poslednjeg neandertalca“ Thorina — otkriće koje menja priču o nestanku Neandertalaca
Sekvenciran genom "Thorin" — neandertalca iz doline Rone
2015. godine paleoantropolog Ludovic Slimak i njegov tim otkrili su prvi fragment vilice u pećini Grotte Mandrin u dolini Rone (jugozapadna Francuska). Tokom narednih godina pronađeni su dodatni zubi i koštani fragmenti iste jedinke, koju su istraživači nazvali "Thorin" — po Tolkienovom liku, kao simbol kraju jedne linije.
Genomska analiza objavljena u časopisu Cell Genomics otkrila je neočekivano: linija kojoj je Thorin pripadao bila je genetski gotovo potpuno izolovana od drugih neandertalskih populacija, i to na veoma dug geološki period. Tim navodi da je ta populacija mogla provesti desetine hiljada godina bez značajne genetske razmene sa tzv. klasičnim neandertalcima.
Ključni nalazi iz studije:
- Datiranje: pojedinac je star oko 42.000 godina, tj. iz perioda kada su neandertalci postepeno nestajali iz Evrope.
- Genetska izolacija: genom ukazuje na izolovanu liniju koja je mogla biti odvojena od drugih populacija desetkama hiljada godina.
- Visoka homozigotnost: značajan stepen genetske homozigotnosti sugeriše nedavnu endogamiju (srodničko razmnožavanje) unutar populacije.
- Bez dokaza o mešanju sa savremenim ljudima iz istog perioda u ovom uzorku.
"Počeo sam da nalazim ostatke vilice 2015. — svake godine po jedan zub ili fragment kosti," rekao je Slimak u intervjuu. "Populacija Thorina provela je 50 milenijuma bez razmene gena sa klasičnim neandertalcima."
Slimak je još ranije, na osnovu kamene industrije pronađene u dolini Rone, pretpostavio da neandertalci iz te oblasti mogu imati drugačiji kulturni i genetski profil od susednih grupa. Tumačenje novih genetskih podataka podržava tu hipotezu i otvara pitanja o tome kako su male, regionane populacije mogle opstajati dugo vremena u relativnoj izolaciji uprkos prostornoj blizini drugih grupa.
Zašto je ovo važno?
Otkriće menja prethodne pretpostavke o homogenosti neandertalaca u Evropi i o procesu njihovog nestajanja. Umesto jedinstvenog modela masovnog istrebljenja ili potpunog mešanja sa Homo sapiens, podaci sugerišu kompleksniju sliku — regionalne razlike, izolovane populacije, lokalna endogamija i različiti kulturni tokovi. To utiče na načine na koje arheolozi i genetičari modeliraju demografiju i interakcije između neandertalaca i ranih modernih ljudi.
Šta dalje?
Potrebna su dodatna uzorkovanja iz drugih lokaliteta i više genoma kako bi se razjasnilo koliko su ovakve izolovane populacije bile česte i koliko su uticale na širu sliku neandertalskog izumiranja. Kombinacija arheologije (analiza alata), paleogenetike i paleoekologije pomoći će da se bolje razumeju migracije, društvene mreže i posledice dugoročne izolacije.
Zaključak: Genom Thorina predstavlja važan dokaz da su neandertalci u Evropi mogli postojati u demografski i kulturno veoma različitim zajednicama. Ovaj nalaz podstiče ponovna razmatranja o kraju njihove istorije i o tome kako su lokalne dinamike oblikovale sudbinu vrste.
Pomozite nam da budemo bolji.
