Rogue talasi su stvarni i najpoznatiji primer je Draupner talas (84 stope / ~25,6 m) iz 1995. Nova studija u Scientific Reports pokazuje da se, kada se više talasnih nizova poklopi u određenim obrascima, izošćene krune mogu složiti i stvoriti ogroman zid vode, uz merljiv prekursorski signal. To znači da je predviđanje u određenim uslovima moguće, ali rizici i neizvesnosti i dalje sprečavaju bezbedno planiranje pokušaja surfovanja.
Rogue talasi visoki ~25 m (80 stopa): Mogu li ih naučnici predvideti — i da li se mogu surfovati?
Rogue talasi: mit koji je postao stvarnost
Mitski opisi ogromnih talasa — poput legendi o džinovskim lignjama, duhova na moru i Lovecraftovskim podvodnim zverima — vekovima su činili deo pomorske mitologije. Međutim, ti nenormalno veliki i iznenadni talasi, poznati kao rogue talasi, zaista postoje i meritorno su zabeleženi.
Najpoznatiji primer: Draupner talas
Prvi i najpoznatiji dokumentovani fenomen dogodio se 1. januara 1995. godine, kada je Draupner platformu u Severnom moru pogodio talas visok oko 84 stope (~25,6 m). Ovaj događaj pokrenuo je sistematska istraživanja i dugoročno merenje kako bi se razumeli uzroci takvih „zidova vode“.
Šta nova studija otkriva
Prema novoj analizi objavljenoj u Scientific Reports, istraživači su identifikovali karakterističan "otisak" ili prethodni obrazac koji može ukazivati na nastanak jednog tipa rogue talasa. Kada se višestruki talasni nizovi (swells) podudaraju u određenim faznim obrascima, izošćene krune mogu se redom složiti i izgraditi jedan izuzetno visok talas.
"Zamislite publiku u stadionu koja izlazi kroz uzak hodnik... To je slično rogue talasu u eksperimentalnom talasnom tanku. Ali na otvorenom moru talasi se razbace i fizika je drugačija," objasnio je Francisco Fedele za Scientific American.
Iako laboratorijska i teorijska istraživanja pokazuju mehanizme slaganja i daju merljive prekursorske signale, otvoreno more je kompleksnije: varijabilni vetrovi, struje, dno i višesmerni talasi utiču na verovatnoću nastanka i trajanje ovakvih događaja.
Da li se rogue talasi mogu predvideti?
Studija ukazuje da za jedan od načina nastanka postoji merljivi indikator — što znači da u određenim situacijama predviđanje postaje moguće. Međutim, to ne znači da je prognoza jednostavna ili pouzdana u svim uslovima. Potrebna je integracija podataka sa plovila, plutajućih senzora, satelita i numeričkih modela da bi se smanjila nesigurnost.
Da li se mogu surfovati?
Teoretski, ako se rogue talas može predvideti s dovoljno vremena i preciznosti, neko bi mogao pokušati da ga surfuje. U praksi, to nosi velike rizike: ekstremna snaga talasa, nasumičnost njihove pojave, mogućnost sudara sa plovilima i opasnost za život znače da su logistika, bezbednost i etičnost takvih pokušaja problematični. Postoje i pravne i osiguravajuće prepreke — većina komercijalnih i sportskih subjekata ne bi rizikovala ekspediciju bez dokaza značajnog smanjenja rizika.
Zaključak
Nauka pravi važne korake u razumevanju i detekciji rogue talasa: identifikovani su specifični obrasci slaganja talasa koji mogu služiti kao prethodnici, što otvara vrata unapređenim prognostičkim sistemima. Ipak, predviđanje u realnim uslovima i dalje je izazovno, a ideja o surfovanju takvih talasa ostaje daleka zbog opasnosti i logističkih prepreka.
Izvor: originalni izveštaj iz Surfer (objavljeno 17. novembra 2025.) i studija u Scientific Reports, uz komentare iz Scientific American.
Pomozite nam da budemo bolji.
