Prirodna alternativa Ozempicu? Crevna bakterija Bacteroides vulgatus podstiče GLP‑1 i smanjuje žudnju za slatkišima

Prirodni put do većeg lučenja GLP‑1: šta su otkrili naučnici

Naučnici sa Jiangnan univerziteta u Kini identifikovali su vezu između jedne vrste crevne bakterije, njenih metabolita i mehanizama koji utiču na regulaciju šećera u krvi i želju za slatkim. Istraživanje objavljeno u Nature Microbiology pokazuje da povećanje obilja Bacteroides vulgatus ili primena njegovog metabolita može podstaći oslobađanje hormona GLP‑1, a posredno i hormona FGF21, što je dovelo do bolje kontrole glikemije i smanjenja sklonosti ka slatkom u eksperimentalnim modelima.

Glavne nalaze

U radu su kombinovani podaci dobijeni na miševima i analiza uzoraka krvi kod ljudi:

• Povećanje B. vulgatus kod dijabetičnih miševa pojačalo je lučenje GLP‑1, što je poboljšalo kontrolu nivoa šećera u krvi i smanjilo žudnju za slatkim.
• Miševi kojima je nedostajao crevni receptor Ffar4 imali su manje kolonija B. vulgatus i niže nivoe hormona FGF21, povezanog sa regulacijom želje za šećerom.
• U ljudskoj analizi (60 osoba sa tipom 2 dijabetesa i 24 zdrava kontrola) zabeležena je povezanost mutacija u genu Ffar4, smanjenog stvaranja FGF21 i povećane sklonnosti ka slatkoj hrani.
• Lečenje miševa jednim od metabolita B. vulgatus pojačalo je GLP‑1 i potom FGF21, što dovodi do sinergijskog efekta na smanjenje žudnje i bolju glikemijsku kontrolu.

Zašto je ovo važno

GLP‑1 je hormon koji prirodno reguliše osećaj sitosti i nivo šećera u krvi; upravo njegov mehanizam iskorišćavaju lekovi poput semaglutida (Ozempic). Umesto spoljnog davanja leka, cilj istraživanja je da se pronađu načini za podsticanje sopstvene proizvodnje GLP‑1 kroz modulaciju crevnog mikrobioma ili primenu mikrobioloških metabolita.

Ograničenja i naredni koraci

Rezultati su obećavajući, ali su većina dokaza dobijeni na miševima, dok je ljudska analiza bila ograničena veličinom uzorka i ima karakter korelacije, a ne dokaza o uzročnosti. Potrebne su kliničke studije da bi se utvrdilo da li primena mikrobioloških pristupa može bezbedno i efikasno da reprodukuje ove efekte kod ljudi.

Autori ističu da njihovo istraživanje „pruža strategiju za prevenciju dijabetesa“, ali napominju da je potrebno više rada pre nego što se ovakav pristup može primeniti u praksi.

Zaključak: Istraživanje otvara perspektivu da crevni mikrobi i njihovi metaboliti budu iskorišćeni kao dopuna ili alternativni pristup lekovima koji ciljaju GLP‑1. Međutim, za primenu kod ljudi neophodne su veće i kontrolisane kliničke studije.

Studija: Nature Microbiology. Istraživanje predstavljeno u članku kombinovalo eksperimentalne miševe i analize ljudskih uzoraka; autori su izjavili da dalja istraživanja treba da potvrde prenosivost rezultata na ljude.