Samit G20 se prvi put održava u Africi, a Južna Afrika ističe potrebu za većim finansiranjem za klimatsku otpornost. U Johanesburgu, u Aleksandri, volonteri saniraju reku Jukskei i štite naselja od poplava, dok podaci pokazuju drastičan porast katastrofa u najsiromašnijim državama. Spor oko klimatskog finansiranja ostaje, jer obećanih 300 milijardi godišnje do 2035. eksperti smatraju nedovoljnim u odnosu na procene potreba.
G20 po prvi put u Africi: Južna Afrika traži više pomoći za borbu protiv klimatskih katastrofa
U Johanesburgu se održava prvi samit Grupe 20 na afričkom kontinentu, a domaćin — Južna Afrika — želi da skrene pažnju na probleme koji najviše pogađaju siromašnije zemlje, posebno posledice klimatskih promena i sve češće vremenske katastrofe.
U najstarijem getsu Johanesburga, Aleksandri, volonteri udruženja Alexandra Water Warriors u ronilačkim odelima ulaze u zagađenu reku Jukskei da poprave mreže koje zaustavljaju otpad i štite niske barake od poplava. Bez tih mreža, niska naselja u tom predgrađu bila bi izložena ozbiljnom riziku od potapanja.
„Pustošenje klime direktno je povezano sa pustošenjem nejednakosti,“ poručila je Binaifer Nowrojee, predsednica Open Society Foundations. „Zemlje se suočavaju sa destruktivnim izborom između rasta ekonomije i klimatske akcije.“
Prema Svetskoj banci, najsiromašnije države suočile su se sa skoro osam puta više prirodnih katastrofa u periodu 2010–2020 nego u deceniji 1980–1990. Region južne Afrike pogodili su snažni tropski cikloni koji su odneli hiljade života i prouzrokovali ogromne troškove obnove. Ciklon Idai 2019. godine, koji su naučnici povezali sa sve jačim ekstremima usled klimatskih promena, izazvao je štetu procenjenu na oko 2 milijarde dolara u Mozambiku, Malaviju i Zimbabveu — dok je, za poređenje, BDP Malavija oko 12 milijardi dolara.
Prošlogodišnji El Niño izazvao je jednu od najozbiljnijih suša u regionu u poslednjim decenijama, razorivši male poljoprivredne proizvođače i produbivši siromaštvo.
Debata o klimatskom finansiranju
Finansiranje za prilagođavanje klimatskim promenama i otpornost često je glavna tema spora između razvijenih i zemalja u razvoju. Na prošlogodišnjem klimatskom samitu, bogate zemlje su se dogovorile da udruže najmanje 300 milijardi dolara godišnje do 2035. kako bi pomogle zemljama u razvoju. Međutim, nezavisni stručnjaci procenjuju da je stvarna potreba znatno veća — oko 1 bilion dolara godišnje do 2030.
Dolazak i sastav svetskih lidera dodatno komplikuju očekivanja. Odluka nekih zemalja da ne prisustvuju susretu dodatno otežava usvajanje ambicioznijih zajedničkih mera.
Problemi na lokalnom nivou: neformalna naselja i infrastruktura
Aleksandra, naselje od više od pola miliona stanovnika, nalazi se na samo nekoliko kilometara od bogatog poslovnog distrikta Sandton, ali živi sa posledicama krajnje nejednakosti. Mnogi stanovnici su prisiljeni da grade u niskim, poplavnim zonama uz reke, često bez adekvatnog stanovanja i osnovnih usluga.
Izveštaj organizacije Amnesty International pred samit upozorava da oko 5 miliona ljudi u Južnoj Africi živi u neformalnim naseljima bez odgovarajuće infrastrukture i da su te zajednice posebno ranjive na klimatske šokove. Poplave u provinciji Eastern Cape u junu odnele su više od 100 života; dok predsednik Cyril Ramaphosa priznao je da su bile pogoršane klimatskom krizom, lokalni zvaničnici ukazali su da je loše stanovanje i slaba infrastruktura povećalo posledice.
U Aleksandri, inicijative poput Alexandra Water Warriors pokazuju kako lokalne zajednice, uz ograničenu pomoć, pokušavaju da povećaju otpornost: sade autohtono drveće da bi smanjile urbane toplotne talase, čiste reku i recikliraju otpad. Program koji finansiraju kombinovani privatni i javni donatori — uključujući lokalne i strane aktere — obezbeđuje malu mesečnu naknadu za oko 3.000 ljudi uključenih u ove aktivnosti.
„Kada dođe 25. u mesecu, počnete da se smešite,“ kaže Ntombi Maponya, jedna od učesnica programa.
Kamerunska ekonomistkinja Vera Songwe podsetila je učesnike događaja o dugu i klimatskoj politici da ulaganje u zelenu, održivu i otpornu ekonomiju može ubrzati privredni rast, čineći „zelenu otpornost“ i strategijom razvoja, a ne troškom.
Dok G20 okuplja lidere i postavlja političke prioritete, primer Aleksandre ukazuje na to da su lokalne inicijative i međuinstitucionalna podrška ključni za smanjenje rizika od katastrofa — ali i da su potrebni znatno veći globalni napori i finansijska pomoć kako bi se realno odgovorilo na izazove klimatskih promena.
Pomozite nam da budemo bolji.
