Na COP30 u Belemu traje spor oko tumačenja termina "rod": konzervativne države pokušavaju kroz fusnote da ograniče njegovo značenje, što bi moglo da isključi trans i nebinarne osobe i oslabi međunarodni konsenzus. Tema je podignuta na politički nivo jer kritičari upozoravaju da takav pristup podriva multilateralizam. UN i zagovornici rodne ravnopravnosti podsećaju da žene i rodno raznolike osobe trpe nerazmerne posledice klimatskih promena, ali su i loše zastupljene u pregovorima.
COP30 u krizi: fusnote koje redefinišu "rod" prete kompromisima
Na COP30 u Belemu potvrđuje se intenzivan spor oko termine "rod" — konzervativne delegacije, od Vatikana do Irana, pokušavaju da kroz fusnote u ključnim dokumentima suze njegovo značenje. Kritičari upozoravaju da bi to praktično isključilo trans i nebinarne osobe iz politika klimatske akcije i moglo da oslabi mogućnost postizanja šireg međunarodnog konsenzusa.
Šta je u pitanju
U nacrtu Akcionog plana za rod (Gender Action Plan, GAP), kao i u tekstu koji se odnosi na "pravednu tranziciju", pojedine države su unele fusnote kojima vezuju tumačenja termina "rod" za nacionalne pravne i kulturne kontekste. Protivnici tog pristupa kažu da takve zemlje zapravo pokušavaju da definišu rod isključivo biološki, čime se marginalizuju rodno različite, trans i nebinarne osobe.
Zašto je to važno
Uključivanje rodne perspektive ključ je za efikasnije i pravednije politike klimatske prilagodbe i mitgacije: žene i rodno raznolike osobe često trpe nesrazmerne posledice klimatskih promena i neravnomerno su zastupljene u procesima donošenja odluka. Ako termini poput "rod" izgubе svoj univerzalni značenje, to može da oslabi ambiciju i koherentnost klimatskih politika.
Ko su akteri
Među državama koje su unele fusnote su Paragvaj, Argentina, Iran, Indonezija, Malezija i Sveta Stolica. Sveta Stolica navodi da poima rod kao "zasnovan na biološkoj seksualnoj identitetu, muško i žensko". U Argentini, pod predsedništvom Havijera Mileija, vladine politike su se okrenule unazad po pitanju nekih mera rodne ravnopravnosti i prava LGBT populacije.
Reakcije i rizici
"Kad su žene i rodno različite osobe za stolom, klimatske politike su ambicioznije, inkluzivnije i trajnije", izjavila je bivša predsednica Irske Mary Robinson.
Alicia Bárcena, meksička sekretarka za životnu sredinu, ocenjue da predložene fusnote predstavljaju korak unazad. Bridget Burns, izvršna direktorka WEDO, upozorava da bi dozvoljavanje pojedinačnih interpretacija podkopalo multilateralizam: "Ako bi svaka strana mogla da stavi fusnotu uz ključne termine poput finansija, ambicije ili jednakosti, ne bi nam ostalo pregovaranje — samo fragmentacija."
Pregovori i moguća rešenja
Zbog osetljivosti teme, predsedništvo COP30 u Brazilu podiglo je raspravu na politički nivo, gde ministri pokušavaju da nađu kompromis. Jedna predložena opcija je da zemlje iznesu svoje stavove kroz zvanične izjave nakon usvajanja odluke, kako bi njihove pozicije bile upisane u zapisnik bez menjanja zajednički dogovorenog jezika.
Kontekst i podaci
Prvi formalni GAP usvojen je 2017. i unapređen 2019; na COP30 radi se na njegovoj narednoj, ambicioznijoj verziji koja treba da vodi rad naredne decenije. I pored više dekada obaveza, žene čine samo oko 35% delegata na ovogodišnjem COP-u, prema procenama organizacija koje prate učešće.
Zaključak
Rasprava oko terminologije nije samo semantičko pitanje — ona oblikuje ko će biti uključen u donošenje politika i koliki stepen zaštite i prava mogu očekivati marginalizovane grupe u procesu prilagođavanja klimatskim promenama. Kako pregovori teku, rešenje će pokazati da li međunarodna zajednica može da odbrani principe inkluzije i multilateralnog odlučivanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
