Generalna skupština UN razmatra revidirani nacrt rezolucije koji potvrđuje obaveze država prema klimatskim promenama, nakon savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde. Nacrt pozdravlja ICJ mišljenje, ističe cilj ograničenja zagrevanja na 1,5°C i poziva na prelaz sa fosilnih goriva, ali je izbačen predlog o "Međunarodnom registru štete". Očekuje se da rezolucija možda neće biti usvojena konsenzusom i da bi moglo doći do glasanja.
UN Generalna skupština razmatra revidiranu rezoluciju o obavezama država u borbi protiv klimatskih promena
The tiny Pacific island nation of Vanuatu has taken the lead in pressing for climate change accountability (Chris McCALL)(Chris McCALL/AFP/AFP)
Generalna skupština UN u sredu razmatra revidirani nacrt rezolucije koji potvrđuje obaveze država da se bave klimatskim promenama — dokument koji je značajno oslabljen nakon pritisaka moćnih emitera gasova staklene bašte i zemalja sa snažnim industrijskim interesima.
Pozadina
Godine 2024. mala pacifička ostrvska država Vanuatu pokrenula je zahtev Generalne skupštine za savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde (ICJ) o odgovornosti država da ispune svoje klimatske obaveze. Sud je prošle godine utvrdio da države imaju obavezu da preduzimaju mere protiv klimatskih promena u okviru međunarodnog prava i upozorio da nečinjenje može otvoriti put za zahtev za reparacijama ranjivim državama.
Sadržaj revidirane rezolucije
Novi nacrt pozdravlja ICJ mišljenje kao "autoritativan doprinos" razjašnjenju međunarodnog prava i poziva države da postupaju u skladu sa svojim obavezama radi zaštite klime. Tekst posebno naglašava potrebu da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5°C iznad predindustrijskih nivoa i podržava "prijelaz sa fosilnih goriva u energetskim sistemima", u skladu sa ciljevima usvojenim na klimatskom samitu u Dubaiju 2023.
Sporne tačke i izostavljene odredbe
U odnosu na početni Vanuatuov predlog, iz revidiranog nacrta je izbačena ključna inicijativa — predlog za formiranje "Međunarodnog registra štete" koji bi beležio dokaze o "šteti, gubitku ili povredi" prouzrokovanim klimatskim promenama. Prema diplomatskim izvorima, takav registar je izazvao protivljenje Sjedinjenih Država, Kine, Evropske unije, Japana i više naftom bogatih zemalja, koje su ocenile da bi mehanizam izlazio izvan okvira ICJ mišljenja i potencijalno otvarao put za zahteve za reparacijama.
"Dozvolite mi da budem jasan šta rezolucija ne radi. Ne stvara nove pravne obaveze. Ne sudi sporove. Ne pripisuje odgovornost nijednoj državi," rekao je Ralph Regenvanu, ministar za klimu Vanuatua, opisujući nacrt kao "pažljiv i izbalansiran odgovor" na smernice Suda.
Političke posledice i naredni koraci
I pored osnaženih formulacija u nekim delovima, diplomate očekuju da revidirana rezolucija verovatno neće biti usvojena konsenzusom kao 2024. i predviđaju da će barem jedna država zatražiti glasanje. Aktivisti i pravni stručnjaci ističu da, iako rezolucija nije obavezujuća, njeno usvajanje može ojačati politički i pravni okvir za buduće postupke i presude u nacionalnim sudovima.
Joie Chowdhury, viša advokatica u Centru za međunarodno pravo životne sredine, ocenjla je da je trenutna verzija "i dalje snažan tekst" i da je važno da prođe. Nacrt takođe poziva generalnog sekretara UN da podnese izveštaj o načinima za unapređenje sprovođenja obaveza iz ICJ mišljenja, što ostavlja prostor za dalji rad na pitanjima kao što su prikupljanje dokaza o šteti i mehanizmi odgovornosti.
Za Vanuatu i druge države posebno izložene posledicama klimatskih promena, pitanje nije samo pravno — već i pitanje opstanka i test multilateralizma u trenutku kada su odgovori svetskih sila delimično razdvojeni.
Izveštavali su AFP i diplomatski izvori; skraćeno: abd/jgc/ksb/dw.
Pomozite nam da budemo bolji.
