Tinejdžer iz Ilinoisa koji je 1945. vozio Čerčila i Patona — neverovatna priča Sama Carsona

Sa 19 godina Sam Carson je otišao iz doma da se bori u Drugom svetskom ratu. Godinama kasnije vratio se sa pričom koju retko ko ima — vozio je neke od najmoćnijih ljudi svog doba dok su odlučivali o sudbini Evrope.

Carson je kao mladi padobranac stigao u Berlin u julu 1945. — baš u vreme održavanja Potsdamske konferencije. Ta skupština savezničkih lidera, pre svega Sjedinjenih Država, Velike Britanije i Sovjetskog Saveza, imala je zadatak da odredi sudbinu poražene Nemačke i postavi temelje za okončanje sukoba u Pacifiku.

Iako tada nije imao vozačku dozvolu, bio je raspoređen da bude šofer istaknutih zvaničnika, među kojima su bili američki ministar rata Henry Stimson, britanski premijer Vinston Čerčil i general Džordž S. Paton.

"Nikome im ništa nisam rekao," prisetio se Carson. "Uživao sam."

Carson je posebno zapamtio generalovu neobičnu narav za osobu poznatu po oštrim komandama. "Paton je bio niskog rasta i imao glas koji je podsećao na glas stare dame," rekao je Carson.

Tokom jedne vožnje autoputom (Autobahn), Paton je zamolio da se uspori na 35 milja na sat. Pre nego što je Carson stigao da odgovori, Stimson, koji je sedeo pozadi, umešao se i rekao:

"Džordži, moj vozač zna koliko brzo treba da ide ovaj automobil. Vozite, vozaču."

Ironično, nekoliko meseci kasnije general Paton je poginuo u saobraćajnoj nesreći u Hajdelbergu, ali Carson nije bio umešan u taj događaj.

Nakon rata Carson se vratio u Granite City i radio je kao školski čuvar u Webster školi, gde su ga učenici voleli, a njegovo iskustvo s poznatim ličnostima ostalo je pretežno nepoznato široj zajednici. Sam Carson je preminuo 1992. godine u 67. godini.

Ovo sećanje potiče iz arhivskog izveštaja iz maja 1989. i i dalje je primer kako obični ljudi mogu imati neobične susrete sa istorijom.