SAD navodno traže da Ukrajina prizna Krim i smanji vojsku, dok napad na Ternopolj ubio 26 ljudi

Novi američki nacrt mirovnog plana navodno predviđa da Ukrajina prizna Krim i druge oblasti pod ruskom kontrolom, smanji vojsku na 400.000 pripadnika i odustane od dalekometnog naoružanja. Izvor koji je želeo da ostane anoniman preneo je te detalje — ali je ostalo nejasno šta bi Rusija zauzvrat uradila i da li je predlog deo zvanične politike ili inicijativa dela američkog okruženja.

Šta predlaže nacrt

Prema objavljenim informacijama, ključne tačke nacrta su:

• priznavanje aneksije Krima i drugih regiona koje su zauzele ruske snage;
• smanjenje ukrajinske vojske na 400.000 pripadnika;
• odricanje od svih dalekometnih borbenih sistema.

Predlog je ocenjen kao ponavljanje maksimalističkih ruskih uslova koje Ukrajina smatra ravnima kapitulaciji. Takođe je naglašena neizvesnost oko toga da li predlog potiče od najvišeg nivoa američke administracije ili od pojedinih savetnika i igrača u pozadini.

Masovan udar na Ternopolj

Istog dana, grad Ternopolj na zapadu zemlje pogođen je krstarećim raketama. Spasioci su pretraživali razrušene stambene zgrade koristeći kranove. Zvanične podatke govore o 26 poginulih, među kojima su i troje dece, i oko 92 povređene osobe, uključujući 18 dece. Gradonačelnici su upozorili da su požari doveli do naglog porasta količine hlora u vazduhu i apelovali na stanovništvo da ostane u stanovima i zatvori prozore.

"Ovo su ljudi koji su jednostavno bili kod kuće, mirno spavali", izjavio je predsednik Volodimir Zelenski.

Visoki predstavnik UN za ljudska prava izrazio je zgroženost zbog broja civilnih žrtava i istakao razornu kombinaciju dalekometnih raketa i talasa dronova koje se sve češće koriste u napadima.

Diplomatija, pomoć i bezbednosna situacija

U kontekstu napetosti na frontu i tegobne pripreme za zimu — kada su napadi na energetsku infrastrukturu pojačani — američki zvaničnici iz Pentagona borave u Kijevu kako bi razgovarali o daljoj pomoći i mogućim rešenjima. Visoki ukrajinski vojni komandant Oleksandr Syrski ocenio je razgovore sa američkom delegacijom kao produktivne i naglasio potrebu za jačanjem protivvazdušne odbrane, proširenjem sposobnosti za dalekometne udare i stabilizacijom linije fronta.

Predsednik Zelenski je tokom posete Turskoj pokušao da ponovo angažuje SAD u mirovnim pregovorima, ali je sastanke obeležilo odsustvo očekivanog američkog izaslanika i nepostojanje ruskih predstavnika. Turski predsednik pozvao je obe strane da se uključe u pregovore u Istanbulu, gde dosadašnje runde nisu dovele do preloma osim razmena zatvorenika i povraćaja tela poginulih.

Šta sledi

Predlog, ako je autentičan, može izazvati snažnu političku debatu u Kijevu i među zapadnim saveznicima. Ključne nepoznanice ostaju: da li je predlog deo zvanične američke politike, šta bi Moskva ponudila zauzvrat i koliko bi takav aranžman bio prihvatljiv ukrajinskoj javnosti i njenim saveznicima. U međuvremenu, nasilje i udari po civilnim ciljevima i dalje predstavljaju neposrednu humanitarnu i bezbednosnu pretnju.