Подводне „олује“ испод Антарктика које убрзавају топљење ледних полица

Ново истраживање упозорава да подводни вихрови, описани као „олује“, повлаче релативно топлу воду испод ледних полица Западног Антарктика и тако убрзавају њихово топљење. Овај процес може ослабити плашт који смирује копнене леднике и довести до бржег пораста светских нивоа мора.

Шта су те „олује“ и како настају

Вихрови настају услед промена густине воде при смрзавању и топљењу: када се море замрзне, издваја се со и вода постаје гушћа; када лед топи, улази слатка вода и разређује слој. Та разлика у густини изазива турбулентност и вертикалне струје које извлаче топлију воду из дубина према доњој површини ледне полице. „Изгледају управо као олуја“, каже Mattia Poinelli, глациолог са Универзитета Калифорнија – Ирвин и сарадник у JPL, описујући резултате објављене у часопису Nature Geoscience.

Зашто је то опасно

Плутајући део леденог покривача — ледна полица — делује као „тапа“ која успорава покрет копнених ледника према мору. Подводне олује могу да наруше изолациони слој хладне површинске воде који штити доњи део леда, као и да излажу неравну доњу површину полице директном контакту с топлијом водом. Ако полица ослаби или се распадне, ледник иза ње може брже да се спусти у океан, доприносећи порасту нивоа мора.

Повезани фактори и зачарани круг

Не само да подводне струје директно подстичу топљење, већ нестанак морског леда око Антарктика додатно појачава проблем: мање морског леда значи више таласа који ударају у полице и тамније океанске површине које апсорбују више сунчеве топлоте. Тако се у мору додаје више слатке воде што може да повећа учесталост и снагу тих подводних „олуја“ — и цео процес се међусобно појачава.

Последице за линију контакта (grounding line)

Истраживања показују да турбулентност коју ствара свежа вода испод леда може да подигне топлу воду и убрза повлачење grounding линија, места где лед прелази са копна у плутајући део. Једна анализа података за 25 година забележила је повлачење до око 2.300 стопа годишње (приближно 700 m/god), што омогућава топлој води да напредније допре до унутрашњих делова глечера.

Шта кажу научници и шта је следеће

Аутори студије, укључујући Poinellija, наглашавају да је откриће засновано на моделу, али и да су слични процеси посматрани на другим местима у Антарктику. Clare Eayrs са Korea Polar Research Institute истиче потребу за прецизнијим мерењима испод леда, док Pietro Milillo са Универзитета у Хјустону указује да ове „малене али снажне олује“ могу делимично објаснити брзе повлачења која су већ уочена.

Западни антарктички ледни покривач покрива око 1,97 милиона km² и достиже дебљину до око 1,9 km; потпуно његово топљење могло би да подигне глобални ниво мора за око 3 метра. Колико ће подводне олује убрзати тај процес остаје отворено питање — за одговор су потребна додатна директна мерења, роботи и систематско праћење доњих делова поларних ледних полица.

Кључна порука: Подводне турбуленције могу значајно убрзати ломљење и топљење ледних полица, што захтева хитно продубљивање мерења и надзора испод леда.