Suša u Srednjem zapadu SAD primorava farmere iz Ilinoisa da prelaze sa ispaše na bereno stočno hranivo (seno i silaža), što je znatno skuplje i opterećuje budžete. Skoro dve trećine regiona pogođeno je sušom, što može uticati na industriju govedine i cene hrane. Stručnjaci ukazuju da klimatske promene pojačavaju učestalost suša, dok nauka istražuje otpornije useve i tehnologije za prilagođavanje.
Suša u Srednjem zapadu SAD primorava farmere iz Ilinoisa na skuplju stočnu ishranu
Intenzivna suša u američkom Srednjem zapadu ozbiljno ugrožava pašnjake, pa farmere u Ilinoisu primorava da prelaze sa ispaše na bereno stočno hranivo (seno, silaža i drugi konzervirani obroci) kako bi obezbedili dovoljno hrane za goveda.
Krave na pašnjacima obično dobijaju većinu potrebnih hranljivih materija iz sveže trave. Kada trava nedostaje, stočari moraju da pribegnu berenom hranivu, što je znatno skuplje i zahtevnije za pripremu i skladištenje. Kao što navodi stručnjak za govedarstvo Travis Meteer sa Univerziteta u Ilinoisu: „Gde imamo vodu, nema boljeg načina da se uštedi oko 1–1,50 dolara po glavi dnevno nego ispašivanjem kukuruznih stabljika.“
Međutim, nedostatak padavina prisiljava poljoprivrednike da pojačaju nabavku i upotrebu berene stočne hrane, što dodatno opterećuje njihove budžete. Prema podacima U.S. Drought Monitor-a, skoro dve trećine regiona Srednjeg zapada pogođeno je nekom vrstom suše, što može imati šire posledice po industriju mesa i cene hrane.
Posledice i potencijalna rešenja
Suša smanjuje količinu dostupne biljne biomase, a efekti se prenose kroz hranidbeni lanac: biljojedi dobijaju manje hranljivih sastojaka, što potom utiče i na meso koje dolazi do potrošača. Klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet suša — veće temperature povećavaju isparavanje i smanjuju raspoloživu površinsku vodu, navode stručne analize Centra za klimu i energetiku.
Naučnici rade na dugoročnim rešenjima, uključujući razvoj sorti useva otpornijih na sušu i istraživanja u oblasti uređivanja gena koja ciljaju poboljšanje otpornosti biljaka poput paradajza i žitarica. Istovremeno, stočari se oslanjaju na praktične mere — optimizaciju ishrane, bolje skladištenje hraniva i korišćenje preostalih površina za ispašu kada je to moguće.
Šta možemo da učinimo?
Na individualnom nivou, građani mogu doprineti smanjenju pritiska na resurse tako što će štedeti vodu (kraći tuševi, efikasniji uređaji) i saditi biljke otpornije na sušu. Informisanost o uticaju klimatskih promena i zagovaranje politike koja smanjuje emisije stakleničkih gasova takođe su važni koraci ka dugoročnom ublažavanju ovakvih kriznih situacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
