Studija objavljena u Ethology otkriva da madagaskarski šušteći žohari agregiraju u suvim uslovima ne radi zadržavanja toplote, već da bi smanjili gubitak vode. Istraživači sa Binghamton univerziteta sproveli su eksperiment sa 32 odrasla jedinka i promenljivom relativnom vlažnošću; u suvim uslovima žohari su se skupljali u hrpe koje stvaraju vlažniju mikroklimu. Ovo ponašanje, ranije zabeleženo kod manjih insekata, pokazuje da i veći odrasli koriste agregaciju kao adaptaciju protiv dehidracije i ima značajne ekološke implikacije zbog promena u klimi.
Madagaskarski žohari se grle da ne bi dehidrirali — agregacija kao zaštita od suvoće
Dok ljudi u hladnijim noćima traže toplinu grljenja, neka životinjska ponašanja služe sasvim drugom cilju. Nova studija objavljena u časopisu Ethology pokazuje da madagaskarski šušteći žohari (Gromphadorhina portentosa) stvaraju hrpe ne da bi zadržali toplotu, već da bi sačuvali vlagu u suvim uslovima.
Biološkinja Lindsey Swierk i tim studenata sa Binghamton univerziteta posmatrali su 32 odrasla žohara raspoređena u različite grupe i menjali relativnu vlažnost u njihovim kavezima. U eksperimentima, dvocinčni jedinci (oko 5 cm) imali su sklonost da se nagomilaju kada je vazduh postao suvlji, stvarajući vlažniju mikroklimu unutar hrpe koja smanjuje gubitak vode.
„Insekti mogu brzo da izgube vodu zbog velikog odnosa površine i zapremine, pa vlažnost veoma utiče na sposobnost zadržavanja vlage“, kaže Lindsey Swierk. „Naše rezultate tumačimo kao pokazatelj da i veći odrasli insekti koriste agregaciju kao fleksibilnu ponašajnu adaptaciju protiv dehidracije.”
Ranije su slične strategije zapažene kod manjih insekata i larvi, ali ovo istraživanje naglašava da i relativno krupniji odrasli primerci pribegavaju grupnom ponašanju kako bi sačuvali vodu. Takva fleksibilnost u ponašanju može pomoći vrstama da prežive prolazne klimatske promene.
Ekološke implikacije
Produžavanje sušnih perioda usled klimatskih promena na Madagaskaru moglo bi povećati učestalost grupisanja ovih žohara. Intenzivnije grupisanje može promeniti međuindividualnu konkurenciju za resurse i istovremeno učiniti grupe vidljivijim plenom za predatore, što utiče na lokalnu dinamiku populacija.
Studija pruža korisne uvide o tome kako ponašanje može ublažiti stresne uslove i naglašava važnost proučavanja i većih insekata u kontekstu klimatskih promena.
Izvor podataka: istraživački rad Lindsey Swierk i saradnika, objavljen u časopisu Ethology.
Pomozite nam da budemo bolji.
