Analiza u PNAS Nexus, čiji je međuautor Shiri Melumad, pokazuje da oslanjanje na AI čatbote poput ChatGPT-a vodi ka plićem znanju u poređenju sa učenjem putem standardne veb-pretrage. Studija obuhvata sedam eksperimenta sa ukupno preko 10.000 učesnika, pri čemu su korisnici AI-a davali kraće i opštije savete. Druga istraživanja povezuju preterano poverenje u AI sa slabljenjem kritičkog mišljenja i padom školskih rezultata. Preporuka je: koristite AI kao pomoć, ali zadržite aktivno istraživanje i proveru izvora.
Kako ChatGPT može da vodi ka plićem znanju — šta nova studija otkriva
ChatGPT i slični AI čatboti sve češće zamenjuju tradicionalne pretraživače. Umesto da korisnik sam traži, upoređuje i sintetizuje informacije, veliki jezički modeli često odmah serviraju koncizan odgovor — što može delovati zgodno, ali nosi rizik za dublje učenje.
Nova analiza objavljena u časopisu PNAS Nexus ukazuje na ozbiljan problem: kada ljudi oslanjaju na sažetke koje daju LLM-ovi, skloni su da razviju pliće, manje detaljno znanje nego kada sami istražuju putem standardnih veb-pretraga.
Kako je studija izvedena
Autori, među kojima je i Shiri Melumad sa Wharton School Univerziteta u Pensilvaniji, sagledali su sedam nezavisnih studija koje su obuhvatile više od 10.000 učesnika. U tipičnom eksperimentalnom dizajnu učesnici su nasumično raspoređeni da uče o određenoj temi koristeći ili AI čatbot (npr. ChatGPT) ili standardni pretraživač (npr. Google). Na kraju su pisali savete za prijatelja o onome što su naučili.
"Kada ljudi oslanjaju na velike jezičke modele da im sažmu informacije, skloni su da razviju pliće znanje u poređenju sa učenjem putem standardne pretrage," navela je Melumad.
Rezultat je bio dosledan: korisnici AI odgovora davali su kraće, opštije i manje faktografske savete, dok su oni koji su koristili pretragu pružali detaljnije i promišljenije preporuke. Efekat je ostao i kada su istraživači kontrolisali koje činjenice su obe grupe videle — razlika je u procesu učenja, ne samo u pristupu informacijama.
Širi uticaji i zabrinjavajuće nalaze
Ovo otkriće dopunjuju druge studije koje pokazuju slične rizike: istraživanje istraživača sa Carnegie Mellon-a i Microsoft-a povezalo je slepu veru u tačnost AI alata sa pogoršanjem kritičkog mišljenja, dok su neka istraživanja među studentima ukazala na povezane probleme sa pamćenjem i padom ocena kod onih koji su se previše oslanjali na ChatGPT.
Ključna teza istraživača glasi da ljudi najbolje uče kada su aktivno uključeni u materijal — biranje izvora, čitanje i sinteza informacija predstavljaju važnu kognitivnu aktivnost. LLM-ovi često preuzimaju taj proces, smanjujući "trenje" koje podstiče dublje razumevanje.
Šta ovo znači za obrazovanje i praksu
Tehnologija brzo ulazi u obrazovne institucije: kompanije poput OpenAI, Microsoft-a i Anthropic ulažu u obuke nastavnika, a univerziteti razvijaju vlastite čatbote za studente. To otvara mogućnosti, ali i izazove — povećana upotreba AI u nastavi može olakšati varanje, ali i promeniti način kako studenti uče.
Preporuke za odgovorno korišćenje:
- Koristite AI kao pomoć, a ne kao zamenu za istraživanje: tražite izvore, proveravajte činjenice i zahtevajte originalne izvore.
- Povećajte aktivno učenje: postavljajte pitanja, pravite beleške i sintezujte informacije sami.
- U obrazovanju, kombinujte alate: podstičite zadatke koji zahtevaju kritičku analizu i izvorno pisanje, a ne samo sažimanje.
Ukratko, AI može ubrzati dobijanje odgovora, ali ne bi trebalo da ublaži intelektualni napor koji vodi ka dubokom i trajnom znanju.
Pomozite nam da budemo bolji.
