Stewart Butterfield, suosnivač Slacka, izjavio je da osećaj sramote može poslužiti kao motiv za stalno unapređivanje. Nakon što je 2014. oštro kritikovao ranu verziju proizvoda, zaposleni su njegov citat zalepljivali po zidovima kancelarije kao podsetnik za promene. Butterfield povezuje takav pristup sa principom kaizen i učenjem iz grešaka, ali upozorava da direktna kritika nije primerena za sve.
Suosnivač Slacka: „Sramota“ kao pokretač napretka — zaposleni su njegov citat zalepljivali po kancelariji
Stewart Butterfield, suosnivač i dugogodišnji izvršni direktor Slacka, rekao je da osećaj sramote može biti snažan motivator za stalno unapređivanje proizvoda i timskog rada. Prisjetio se intervjua iz 2014. u kojem je o ranoj verziji Slacka govorio vrlo oštro — nazvao ju je „užasnom“ i rekao da je to, drugim rečima, „ogroman komad sranja“ — i objasnio zašto stoji iza te formulacije.
Kako su zaposleni reagovali
Prema Butterfieldu, narednog dana zaposleni su odštampali njegov citat na oko 40 listova formata 8,5 x 11 inča i zalepljivali ga po zidovima kancelarije. Taj gest, kaže on, nije bio uvreda već podsetnik: proizvod i organizacija uvek mogu i treba da budu bolji.
Zašto kritika može biti korisna
Butterfield objašnjava da cilj nije demoralisati tim, već podstaći „stalnu želju za napretkom“. Može se biti ponosan na pojedinačne uspehe, ali lideri treba da uoče „gotovo neograničene mogućnosti za poboljšanje“ u celini. Direktna i iskrena povratna informacija, po njegovom mišljenju, često motiviše većinu ljudi — ali ne uvek i ne sa svakim pojedincem.
Primeri i uzori
Butterfield navodi nekoliko primera filozofije kontinuiranog unapređenja. Prvi je japanski koncept kaizen, posvećen maksimalnom kvalitetu, eliminaciji otpada i povećanju efikasnosti. Drugi primer je prilog o Rayju Daliu: prema priči, Daliov stav da „uči iz sopstvenih grešaka“ podseća na gledanje na greške kao na male zagonetke koje donose vredne uvide.
Povratne informacije u praksi
Butterfield pominje da različiti lideri primenjuju kritiku i povratnu informaciju na različit način. Kao kontrast, tu su primeri kompanija koje se oslanjaju na stalnu, pravovremenu i direktnu povratnu informaciju, a menadžeri poput Susan Li (Meta) navode da se sposobnost davanja povratnih informacija može usavršavati i podići na zavidan nivo.
Pod Butterfieldovim vođstvom Slack je rastao u jednu od najraširenijih platformi za poslovnu komunikaciju; kasnije je kompanija prodata Salesforceu za 27,7 milijardi dolara. Priča o citatu i posterima ilustrira kako ponekad oštra, direktna poruka može probuditi kolektivnu energiju i usmeriti je ka poboljšanju — pod uslovom da se primenjuje promišljeno i sa poštovanjem prema ljudima.
Pomozite nam da budemo bolji.
