Analiza kostiju iz pećina Goyet u Belgiji pokazuje da su neke neandertalske grupe pre 41.000–45.000 godina praktikovale selektivni kanibalizam. Zaključci se zasnivaju na desetogodišnjim izotopskim, genetičkim, tafonomskim i radiokarbonskim analizama. Kosti nose tragove obrade slične onima na životinjskim ostacima, pa autori tumače da je reč o ishrani, a ne o ritualu. Mogući motivi uključuju međugrupne sukobe, teritorijalnost ili tretman stranaca.
Goyet: dokazi da su neandertalci praktikovale selektivni kanibalizam
Nova analiza ostataka iz sistema pećina Goyet u Belgiji donosi uznemirujuće ali važne podatke o ponašanju neandertalaca. Umesto jednostavne slike primitivnih „brutalnih“ hominina, savremena paleoarheologija ih prikazuje kao kreativne i tehnološki vešte zajednice — ali istovremeno pokazuje da su neke grupe pribegavale i selektivnom kanibalizmu.
Pećinski kompleks Goyet, oko 40 milja (≈64 km) jugoistočno od Brisela, bio je naseljen povremeno u periodu od približno 120.000 do 4.000 godina pre sada. U najnovijoj studiji, objavljenoj u časopisu Scientific Reports, tim istraživača iz više institucija (između ostalog CNRS, Univerzitet u Bordou i Aix‑Marseille) izvršio je desetogodišnje ponovne analize pomoću izotopa, DNK, radiokarbonskog datiranja i detaljne tafonomske obrade materijala.
Rezultati ukazuju da su osobe koje su obrađivane i parcijalno konzumirane živeli pre oko 41.000–45.000 godina, u srednjem paleolitu. Biološke i izotopske analize sugerišu da žrtve verovatno nisu bile iz lokalne zajednice, što upućuje na zaključak da su dovođene iz drugih grupa. Kosti pokazuju tragove sečenja, parčkanja i uklanjanja mesa slične onima kod životinjskih ostataka pronađenih na istom lokalitetu, što istraživači tumače kao znak prehrambenog — a ne ritualnog — kanibalizma.
„Iako su razlozi kanibalističkog ponašanja u arheološkim kontekstima često teško utvrditi, integrisani pristup — kombinacijom tafonomije, izotopskih, genetičkih i morfometrijskih podataka — omogućava dosad neviđenu karakterizaciju Goyet materijala,“ navode autori.
Autori studije naglašavaju da se stočno iskazni podaci ne mogu izvući do najsitnijih detalja: ostaju nejasni motivi i okolnosti. Međutim, po njihovom mišljenju, selektivni kanibalizam u Goyetu najverovatnije je bio povezan sa međugrupnim sukobima, teritorijalnim tenzijama ili specifičnim ophođenjem prema „strancima“ koji su dospevali u područje.
Otkriće je važno zato što osvetljava kompleksnost društvenih interakcija neandertalaca i pokazuje da su njihove prakse bile raznovrsnije nego što se ranije verovalo — uključujući i teške i surove aspekte. Dalja istraživanja i nove metode datiranja i analize ostataka pomoći će da se preciznije razumeju okolnosti ovakvih i sličnih nalaza širom Evrope.
Pomozite nam da budemo bolji.
