Ozonska „rupa“ nad Antarktikom u 2025. je peta najmanja od 1992. Najveća jednodnevna površina iznosila je 8,83 miliona kvadratnih milja (≈ 22,9 miliona km²), oko 30% manje nego 2006. godine. Smanjenje hlora u stratosferi—posledica međunarodnih mera—doprinelo je oporavku, dok prirodni faktori takođe utiču na godišnje varijacije. Očekuje se potpuni oporavak kasnije u ovom stoleću uz nastavak globalne saradnje.
Ozonska „rupa“ iznad Antarktika 2025. peta najmanja od 1992. — ohrabrujući znak oporavka
Ozonska „rupa“ iznad Antarktika u 2025. godini bila je peta najmanja zabeležena od 1992. godine. Najveća jednodnevna površina u ovoj godini iznosila je 8,83 miliona kvadratnih milja (≈ 22,9 miliona km²), što je oko 30% manje u odnosu na najveću registrovanu površinu iz 2006. godine.
Termin „ozonska rupa“ ne označava fizičku rupu, već zonu u stratosferi sa jako niskim koncentracijama ozona. Ovaj fenomen nastaje kada hemikalije koje sadrže hlor i brom, u kombinaciji sa posebnim polar‑stratosferskim oblacima i niskim temperaturama, ubrzavaju razgradnju ozona u antarktičkom delu atmosfere.
Međunarodni napori za ograničavanje supstanci koje razgrađuju ozon — pre svega zahvaljujući Montrealskom protokolu i njegovim izmenama — već daju rezultate. Zamenom hlorofluorougljenika (CFC) i drugih štetnih jedinjenja bezbednijim alternativama, koncentracija hlora u stratosferi se smanjuje, što doprinosi postepenom oporavku ozonskog omotača.
"Ove godine bi 'rupa' bila više od milion kvadratnih milja veća da je u stratosferi još uvek bilo isto toliko hlora kao pre 25 godina," rekao je Paul Newman, viši naučnik i dugogodišnji vođa tima za istraživanje ozona.
Uz smanjenje antropogenih izvora ozonskog oštećenja, i prirodni faktori — pre svega temperature u stratosferi i atmosferska cirkulacija — značajno utiču na veličinu i jačinu ovogodišnje pojave. Zato se godišnje varijacije očekuju i prate ih naučnici.
Ozonski omotač deluje kao zaštitni sloj koji smanjuje prodor štetnog ultraljubičastog (UV) zračenja. Smanjena zaštita dovodi do većeg rizika za zdravlje ljudi (povećan broj slučajeva raka kože i katarakte), kao i za biljke i morske ekosisteme te može da utiče na prinose useva.
Oporavak ozonskog omotača očekuje se tokom druge polovine ovog stoleća, pod uslovom da se međunarodne obaveze nastave i da se ograniči upotreba supstanci koje razgrađuju ozon. Kontinuirano praćenje, naučna istraživanja i globalna saradnja ostaju ključni za dalji napredak.
Pomozite nam da budemo bolji.
