Megasuša preti migracijama: hoće li guske i ždralovi zaobići Nju Meksiko?

Ako živite u dolini Rio Grande, verovatno ste bar jednom čuli zov ždralova ili honkanje gusaka dok lete iznad reke. U jesen i zimu desetine hiljada velikih selidbenih ptica — gusaka, ždralova i drugih vodenih ptica — dolaze sa Aljaske, iz Kanade i severnih delova SAD da prenoće i potraže hranu u južnijim područjima.

Albuquerque leži tačno na jednoj od četiri glavne migracione staze u SAD — tzv. Centralnom koridoru — gde Rio Grande služi kao prirodni „nebeski autoput“ koji ptice usmerava ka jugu. Ptice biraju takve koridore jer reke, planinski grebeni i savitljive rečne doline daju jasne vizuelne i habitatne tragove, kao i pristup močvarama i poplavljenim poljima koja im obezbeđuju hranu.

„Gore postaje hladno. Potrebna im je meka zemlja u koju mogu zabadati kljun da pronađu beskičmenjake koji nisu potpuno zaledjeni“, kaže Tucker Davidson iz Audubon Southwest, koji radi na projektima obnove riječnih staništa kako bi povećao dostupnost vode za ptice.

Međutim, Nju Meksiko trenutno prolazi kroz najsušnijih 20 godina u poslednjih približno 1.200 godina — stanje koje naučnici opisuju kao megasušu. To ima direktne posledice po ptice: smanjuje dostupnost insekata, biljaka i plodova, povećava rizik od dehidracije i narušava staništa koja ptice koriste za pristajanje i ishranu.

Klimatski modeli pokazuju drastičan pad snežnog pokrivača i topljenja koje puni reke. Procene ukazuju na mogući pad srednjeg januarskog snežnog pokrivača za 67–80% u zavisnosti od scenarija emisija, dok se očekuje da dotok vode u deo Rio Grande iznad rezervara Elephant Butte može opasti i do oko 25% u narednih 50 godina, uz porast prosečnih godišnjih temperatura od približno 3–7 °C.

U isto vreme, poljoprivreda u Nju Meksiku koristi ogromnu većinu dostupne slatke vode — procenjuje se da oko 80% odlazi na navodnjavanje, uključujući kukuruz, lucerku, mlečne farme, orah i čili. Tradicionalne metode navodnjavanja, posebno potapanje polja, nehotice stvaraju privremena staništa koja privlače ptice i pomažu im da prebrode sušne zime.

„Privlačenje ždralova i gusaka trenutno je u velikoj meri veštačko — mi moramo potapati polja i obezbeđivati kukuruz ili dodatnu hranu; bez toga one bi verovatno potražile druga mesta za prezimljavanje“, objašnjava Davidson.

U sušnom jugozapadu postoji rastuća zabrinutost da će se manje vode — i politička volja za njenim trošenjem na poplavljivanje polja — promeniti kako se osigura zalihe za ljude i ekonomiju. Stručnjaci zato zagovaraju efikasnije tehnike navodnjavanja (npr. kapanje), restauraciju riječnih staništa i ciljana rešenja koja izbalansiraju potrebe poljoprivrede i divljeg sveta.

Bez održivih rešenja za očuvanje vode i zadržavanje močvarnih staništa u bosque ekosistemu, naučni dokazi sugerišu da bi selidbene ptice mogle u narednim decenijama promeniti svoje rute i početi da izbegavaju Nju Meksiko kao destinaciju za prezimljavanje. To bi imalo posledice ne samo za biodiverzitet već i za lokalne zajednice koje profitiraju od posmatranja ptica i zadržavanja zdravih rečnih ekosistema.

Šta se može uraditi?

Ključne mere uključuju smanjenje potrošnje vode u poljoprivredi, prelazak na efikasnije sisteme navodnjavanja, obnavljanje riječnih i poplavnih staništa te plansko upravljanje vodnim resursima uz uzimanje u obzir potreba divljeg sveta. Kombinacijom ovih pristupa moguće je ublažiti posledice megasuše i zadržati Rio Grande kao važan koridor za migracije.