„Lusi“ i njeni susedi: stopalo otkriva da su dve vrste koegzistirale pre 3,4 miliona godina

Fosilni ostaci iz Afarske rasede u Etiopiji otkrivaju da su pre više od 3,3 miliona godina u istoj oblasti živele najmanje dve različite vrste ranih ljudskih predaka: poznata Australopithecus afarensis, čija je najpoznatija predstavnica 'Lusi', i starija vrsta Australopithecus deyiremeda. Nalazi jasno pokazuju da su ove vrste bile geografski bliske — ostaci su pronađeni na udaljenosti manjoj od pet kilometara — što sugeriše da su koegzistirale kao susedi, a ne samo u istoj vremenskoj eri.

Stopalo koje menja sliku

Stopalne kosti pronađene 2009. godine, a detaljno analizirane u nedavno objavljenoj studiji, pripisane su vrsti A. deyiremeda i datirane su na oko 3,4 miliona godina. Ove kosti otkrivaju neuobičajenu kombinaciju osobina: istovremeno snažne prilagodbe za penjanje po drveću i sposobnost efikasnog hodanja na dve noge.

Među pronađenim fragmentima nalazi se i deo palca stopala koji upućuje na veći opseg pokreta — mogućnost opozabilnosti sličnu funkciji palca kod ruku. To ukazuje da je A. deyiremeda zadržavala snažne arborealne sposobnosti i često koristila drveće za pribavljanje hrane i sklonište.

S druge strane, ostali delovi stopala pokazuju sposobnost hiperfleksije, što omogućava odgurivanje s ravne podloge i ukazuje na već razvijenu dvonožnu lokomociju. U praktičnom smislu, stopalo nosi tragove i penjačkih veština i prilagođenosti za bipedalno hodanje.

Yohannes Haile-Selassie, paleoantropolog koji je učestvovao u istraživanju, ističe da je reč o vrsti koja je bila dobar i spretnu penjač, što joj je omogućavalo korišćenje resursa iz drveća.

Različite dijete i ekološke strategije

Izotopske analize fosilizovanih zuba obe vrste ukazuju na različite prehrambene navike. Dok je A. afarensis imala raznovrsniju ishranu koja je uključivala biljke s karakteristikama i C3 i C4 fotosintetskih puteva, A. deyiremeda je u većoj meri konzumirala C3 biljke — tipično povezan s hladnijim i vlažnijim staništima i arborealnim izvorima hrane.

Ova razlika u ishrani sugeriše ekološku podelu niša: iako su živele blizu jedna druge, dve vrste su smanjivale međusobnu konkurenciju tako što su se oslanjale na različite izvore hrane i verovatno različite prostore za život i kretanje.

Zaključak i značaj otkrića

Ovo otkriće obogaćuje našu sliku rane ljudske evolucije pokazujući kako su različite linije hominina mogle koegzistirati i prilagođavati se različitim ekološkim uslovima u isto vreme i na istom području. Studija je objavljena u časopisu Nature i predstavlja važan doprinos razumevanju kako su bipedalnost i arborealne sposobnosti mogle koegzistirati kod ranih hominina.