Smanjenje finansiranja moglo bi prouzrokovati 3,3 miliona dodatnih HIV infekcija do 2030., upozorava UNAIDS

Novi izveštaj UNAIDS-a upozorava da bi globalno smanjenje pomoći za HIV za 30–40% u 2025. u odnosu na 2023. moglo dovesti do dodatnih 3,3 miliona novih infekcija u periodu 2025–2030. Ako zemlje i donatori ne povrate ulaganja i ne ojačaju programe prevencije, već postignuti napredak u borbi protiv AIDS-a biće ozbiljno ugrožen.

Ključni nalazi

Izveštaj Overcoming Disruption, Transforming the AIDS Response navodi sledeće podatke i trendove:

• Procena mogućeg pada globalne pomoći za HIV od 30–40% u 2025. u odnosu na 2023.
• Moguće posledice: do 3,3 miliona dodatnih novih infekcija u periodu 2025–2030 ukoliko se ne preduzmu hitne mere.
• U 2024. zabeleženo je oko 570 novih infekcija dnevno među mladim ženama i devojkama (15–24).
• Više od 60% organizacija koje vode žene privremeno je obustavilo programe, a usluge za radnice u seks industriji, osobe koje injektiraju droge i LGBTQ+ zajednice — naročito gej muškarce i trans osobe — značajno su pogođene.

„Kriza finansiranja otkrila je krhkost napretka za koji smo se toliko borili“, izjavila je Winnie Byanyima, izvršna direktorka UNAIDS-a. „Iza svake cifre stoje ljudi — bebe i deca koja su propuštena za skrining, mlade žene kojima je prekinuta preventivna podrška i zajednice iznenada ostale bez usluga i nege. Ne smemo ih napustiti.“

Izveštaj ukazuje na uticaj političkih odluka i budžetske neizvesnosti kod najvećih donatora. U nekim slučajevima su promene u finansiranju dovele do prekida isporuka lekova i usluga u pogođenim zajednicama. Takođe je zabeleženo da su deo sredstava za globalne programe, uključujući podršku za PEPFAR, morali zaštititi posebni budžetski dogovori kako bi se umanjile najgore posledice po snabdevanje i tretman u desetinama zemalja.

Preporuke i naredni koraci

Najvažnija preporuka iz izveštaja je povratak i povećanje ulaganja u prevenciju: pristup naučno zasnovanim alatima, podrška zajednicama, inovacije i zaštita ljudskih prava. Byanyima poziva na političku hrabrost i hitno delovanje kako bi se sprečilo da kratkoročne uštede dovedu do dugoročnih gubitaka u zdravlju i životima miliona ljudi.

Bez brzih i koordinisanih napora država, donatora i organizacija civilnog društva, rizik vraćanja na stope epidemije koje su postojale pre deceniju biće realan. Izveštaj podseća da ulaganja u prevenciju i dostupnost lekova ne štite samo pojedince, već i globalne programe javnog zdravlja.