Deca u Gazi polako se vraćaju u improvizovane učionice, ali većina škola nema osnovne resurse: knjige, sveske, struju ili vodu. Jedna škola prima 900 učenika u dve smene dok su biblioteke i mnogi objekti uništeni. UNRWA i lokalne inicijative, uz međunarodnu pomoć, otvaraju privremene prostore i pružaju psihološku podršku, ali obnova školstva zahteva hitne i obimne intervencije.
Deca Gaze se vraćaju u učionice — ali većina je bez knjiga i osnovnih sredstava
Bez torbe, knjiga ili uniforme, jedanaestogodišnja Lajan Hadži svakog jutra prolazi kroz ruševine Gaze i odlazi u improvizovanu učionicu nakon što su dve godine rata zaustavile njeno obrazovanje. Zidovi i hodnici koji su nekad bili ukrašeni dečjim radovima sada su zamenjeni šatorima i privremenim razredima u oštećenim zgradama.
„Hodam bar pola sata. Ulice su razrušene, pune ruševina... Teško je i tužno“, kaže Lajan, noseći pocepanu majicu i zakrpane pantalone. Ipak dodaje: „Srećna sam što se vraćam učenju“ i sanja da postane lekarka.
Al-Lulua al-Qatami je jedna od škola koja je otvorila vrata da 900 učenika ponovo pohađa nastavu u dve smene. Ali uslovi su skromni: nema knjiga ni sveski, biblioteke su uništene, dok nedostatak struje, vode i nameštaja otežava rad.
„Nije ostalo gotovo ništa“, kaže Lajan, koja sada živi u kampu za raseljene u oblasti Tal al-Hava.
Direktorka škole, Iman el-Hinavi (50), navodi da se radi na prikupljanju udžbenika i pribora koji bi bili besplatni za učenike, ali upozorava da su mnogoj deci osnovne brige — kao što su prikupljanje vode i čekanje u redovima za hleb — prepreka za redovno pohađanje nastave.
„Deca u Gazi su primorana da obavljaju teške poslove kako bi preživela: sakupljaju drva, donose vodu i stoje u redu za hranu“, kaže el-Hinavi, ističući da su porodice često raseljene i da je mnogo domaćinstava izgubilo hranitelje.
Kako bi odgovorila na psihološki pritisak i traume kroz koje su deca prošla, škola uvodi metode učenja kroz igru: devojčice rešavaju matematičke zadatke kroz ples, a druga deca izvode kratke skečeve da bi recitovala pesme i vežbala gradivo.
Prekid nastave i razaranja su ogromni. Prema proceni UN-a, 97% školskih objekata u pojasu Gaze pretrpelo je oštećenja, a mnoge škole zahtevaju potpunu obnovu ili ozbiljnu rekonstrukciju. Škole su često i mesta privremenog smeštaja raseljenih porodica, pa su otvoreni i privremeni prostori za učenje kako bi deca mogla nastaviti obrazovanje makar u ograničenom obimu.
Šef UNRWA-e, Philippe Lazzarini, saopštio je da se više od 25.000 dece već uključilo u nove privremene prostore za učenje, dok bi oko 300.000 trebalo da prati onlajn časove — što je i dalje znatno ispod procene ministarstva obrazovanja koje beleži više od 758.000 učenika u pojasu Gaze.
U južnim oblastima, poput Al-Mawasi, lokalne inicijative uz međunarodnu podršku pokušavaju da obnovu školstva započnu od osnova. Program Rebuilding Hope for Gaza (Katarova fondacija Education Above All) planira da pomogne više od 100.000 učenika, obezbeđujući školski pribor, pristup internetu i struji, kao i psihološku podršku.
Ipak, resursi su ograničeni: neke škole mogu da ponude samo četiri predmeta — arapski, engleski, matematiku i prirodne nauke — dok aktivisti i nastavnici pokušavaju da obezbede makar osnovno nastavno pokrivanje za što veći broj dece. „Cilj nam je da što više učenika ponovo sedne u klupe, makar na osnovne predmete“, kaže Hazem Abu Habib iz jedne inicijative.
Obrazovanje u Gazi se nalazi u kritičnom trenutku: iako povratak u učionice pruža nadu i osećaj normalnosti, bez hitne pomoći, obnove škola i kontinuirane podrške stotine hiljada dece ostaju bez adekvatnih uslova za učenje i zaštitu.
Pomozite nam da budemo bolji.
