Brzi pregled: Rani i intenzivni talas ptičijeg gripa pogodio je Evropu i Severnu Ameriku, sa znatno više žarišta nego prošle godine. U SAD i Kanadi uklonjeno je oko 8 miliona ptica svaka, a EFSA je zabeležila 1.443 slučaja kod divljih ptica u 26 evropskih zemalja. Stručnjaci upozoravaju na ranije migrirajuće vrste kao što su ždralovi, dok WOAH poručuje da za sada nema javnozdravstvenog alarma.
Rani i intenzivni talas ptičijeg gripa pogađa Evropu i Severnu Ameriku
Neobično rano i obimno izbijanje ptičijeg gripa zabrinjava stručnjake: ovogodišnji val slučajeva pogodio je velike populacije divljih ptica i farmarsku perad u Evropi i Severnoj Americi, podstičući rizik od većih gubitaka u stočarstvu i poremećaja snabdevanja hranom.
Pregled situacije
Do 18. novembra u SAD je prijavljeno 107 žarišta, što je gotovo četiri puta više nego lane, a države sa intenzivnom proizvodnjom ćuraka prijavile su prve slučajeve znatno ranije nego obično. Od septembra je u SAD eutanazirano oko 8 miliona ptica. Kanada je, sa manjim peradarskim fondom, takođe morala da ukloni skoro 8 miliona ptica zbog bolesti.
Šta se dešava u Evropi
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) izvestila je o 1.443 slučaja ptičijeg gripa kod divljih ptica u 26 zemalja između početka septembra i sredine novembra — oko četiri puta više nego u istom periodu prošle godine i najviše od 2016. Njemačka i Francuska beleže visoku smrtnost u nekim populacijama.
Koje vrste doprinose širenju
Stručnjaci primećuju da su ove sezone pogođene i druge vrste ptica nego ranijih godina. Posebno su izdvojeni obični ždralovi, koji migriraju ranije od vodenih ptica (patke, guske, labudovi), što je verovatno doprinelo ranom širenju prema jugozapadnoj Evropi i prenosu na peradarske farme.
Stav stručnjaka
Tim Boring, direktor Ministarstva poljoprivrede i ruralnog razvoja Mičigena, ocenio je da je broj izbijanja znatno veći nego u proteklim migracionim sezonama i da se radi o nastavku dugotrajnog talasa. Gregorio Torres iz Svetske organizacije za zdravlje životinja (WOAH) poručio je da situacija zaslužuje pažnju, ali za sada ne zahteva javnozdravstveni alarm — važno je pratiti promene samog virusa.
Mere i posledice
Države su pojačale mere zaštite u peradarskom sektoru: rana detekcija, pooštrene biosigurnosne mere na farmama i ciljana eutanazija zaraženih jata kako bi se zaustavilo širenje. Posledice uključuju poremećaje u snabdevanju i pritisak na cene hrane, kao i ekonomsku štetu za proizvođače.
Šta građani treba da znaju
Za građane, rizik od zaraze ljudi i dalje ostaje nizak, ali se savetuje oprez: ne dodirivati uginule ili bolesne ptice, prijavljivati sumnjive slučajeve nadležnim službama i poštovati preporuke lokalnih veterinarskih i sanitarnih inspekcija. Osobe koje rade sa peradi treba da pojačaju biosigurnost i koriste zaštitnu opremu.
Zaključak: Rani i intenzivni talas ptičijeg gripa predstavlja ozbiljan izazov za stočarstvo i zahteva nastavak nadzora, brzu reakciju nadležnih i pridržavanje preventivnih mera, dok javnost zasad nema razloga za paniku.
Pomozite nam da budemo bolji.
