Studija objavljena u Environmental Microbiome pokazuje da norveška smrča može akumulirati zlatne nanodelce u iglicama kroz biomineralizaciju koju posreduju bakterije. Istraživači su identifikovali mikroorganizme kao što su P3OB-42, Cutibacterium i Corynebacterium u visokim koncentracijama na zlatnim iglicama. Iako su čestice previše sitne za ekonomsku eksploataciju, proces ima potencijal za bioremedijaciju, prečišćavanje vode i neinvazivnu prospekciju minerala.
Otkriveno: norveška smrča akumulira zlatne nanodelce zahvaljujući bakterijama
Istraživanje objavljeno u časopisu Environmental Microbiome pokazuje da norveška smrča (Picea abies) može akumulirati izuzetno sitne zlatne čestice u iglicama — proces koji je povezan sa delovanjem mikroba u biljci i tlu.
Šta su otkrili istraživači?
Istraživači su pronašli zlatne nanodelce na iglicama smrča. Analize upućuju da je zlato verovatno transportovano iz tla kroz korenov sistem, nakon čega su bakterije i drugi mikroorganizmi posredovali u formiranju i taloženju vrlo sitnih čestica unutar biljke.
„Naši rezultati ukazuju da bakterije i drugi mikrobi koji žive unutar biljaka mogu uticati na nakupljanje zlata u drveću”, izjavila je Kaisa Lehosmaa, postdoktorantkinja sa Univerziteta u Ouluu.
Koji mikrobi su povezani sa zlatom?
Na iglicama sa prisutnim zlatom pronađene su visoke koncentracije mikroba označenih kao P3OB-42, kao i rodovi Cutibacterium i Corynebacterium. Zlatne čestice su često bile obložene biofilmom — slojem koji proizvode mikroorganizmi i koji može pospešiti proces biomineralizacije.
Koliko je zlato upotrebljivo?
Otkrivene čestice su izuzetno male — mere se u nanometrima — pa nisu praktične za ručno izdvajanje ili ekonomsku eksploataciju. Dakle, sam po sebi nalaz ne znači da ćemo uskoro vaditi zlato iz drveća, već je važniji mehanizam koji stoji iza procesa.
Moguće primene i ograničenja
Biomineralizacija koju posreduju mikrobi ima nekoliko perspektivnih primena: bioremedijacija zagađenih zemljišta, prečišćavanje vode u oblastima pogođenim rudarskom kontaminacijom i nekonvencionalna, neinvazivna prospekcija minerala analizom „mikrobnih otisaka” biljaka. Ranija istraživanja takođe ukazuju na ulogu mikroba u razgradnji plastike i povećanju kapaciteta tla za skladištenje ugljenika.
Međutim, potrebno je značajno više rada da bi se ove ideje primenile u praksi. Ključna pitanja obuhvataju efikasnost procesa na većem obimu, specifičnost mikroba i rizike po ekologiju pri eventualnoj primeni u terenu.
Zaključak
Otkriće da obična smrča akumulira zlatne nanodelce zahvaljujući mikrobnim zajednicama predstavlja zanimljiv primer kako mikroorganizmi utiču na kretanje i oblikovanje elemenata u prirodi. Iako direktna eksploatacija nije realna, procesi biomineralizacije otvaraju nove mogućnosti za inovativne pristupe u ekološkoj zaštiti, pročišćavanju vode i neinvazivnoj geološkoj prospekciji.
Pomozite nam da budemo bolji.
