Analiza 2.456 genoma podržava dug hronologiju: moderni ljudi naselili su severnu Australiju pre oko 60.000 godina. Podaci ukazuju na dve odvojene rute iz Sunda u Sahul — jednu preko južnih indonezijskih ostrva i drugu iz severnog arhipelaga (Filipini). Istraživanje takođe sugeriše dugotrajan kontinuitet autohtonih Australaca i Novogvinejaca i ukazuje na moguće genetske kontakte s arhaičnim homininima poput H. floresiensis, H. luzonensis i H. longi. Rezultati naglašavaju važnost pomorstva u ranim migracijama i pružaju novi genetski sloj u razumevanju peoplinga Okeanije.
Genetsko istraživanje potvrđuje: moderni ljudi stigli u Australiju pre ~60.000 godina — dve rute i moguće mešanje s „hobbitima”
Novo genetsko istraživanje zasnovano na analizi 2.456 genoma pruža snažan dokaz da su moderni ljudi naselili severnu Australiju pre oko 60.000 godina i da su stigli putem dve odvojene rute. Rad, objavljen 28. novembra u časopisu Science Advances, kombinuje podatke iz drevnih i savremenih uzoraka autohtonog stanovništva iz Okeanije kako bi razjasnio vreme i putanje peoplinga Sahula.
Glavni nalazi
Analize ukazuju na potvrdu "duge hronologije" dolaska: naseljavanje severne Australije oko 60.000 godina pre danas, a ne kraće datirane procene od 47.000–51.000 godina. Genetski podaci pokazuju da su se u region Sahul u približno isto vreme uputile dve različite grupe ljudi — jedna preko južne rute kroz indonezijske ostrvske lance (južni Sunda), a druga iz severnijeg arhipelaga (severni Sunda, uključujući Filipine).
Metodologija
Istraživači su koristili veliku zbirku genoma (2.456 uzoraka) i pristup molekularnog sata, analizirajući i mitohondrijsku DNK (majčinska linija) i Y-hromozomske podatke (očeva linija). Više statističkih modela i metoda konvergiralo je na dataciju od oko 60.000 godina za početak naseljavanja severne Australije.
Rani kontakti i genetska raznolikost
Podaci sugerišu da su rani doseljenici imali dugu, neprekinutu istoriju izvan Afrike i da autohtoni Australci i Novogvinejci predstavljaju jedne od najstarijih kontinualnih populacija izvan Afrike. Tokom širenja, ti ljudi su verovatno stupali u genetske kontakte sa lokalnim arhaičnim homininima; među vrstama koje se pominju su Homo longi, H. luzonensis i H. floresiensis (poznat kao „hobbit”), mada obim i tačna priroda tih mešanja ostaju nejasni.
Zašto je ovo važno
Studija naglašava da su sposobnosti pomorstva — znanje i veštine za prelazak morskih prepreka — bile ključne u ranim fazama naseljavanja Sahula, čak i kada su arheološki tragovi tih veština retki. Rezultati takođe imaju važne implikacije za razumevanje duboke i kontinuirane veze autohtonih zajednica s njihovom Zemljom i Morem, što potvrđuje starost tih veza najmanje 60.000 godina.
Martin Richards, koautor i arheogenetičar, opisao je studiju kao najopsežniju genetsku analizu koja podržava dugu hronologiju, dok je Helen Farr istakla da podaci potvrđuju duboko nasleđe i vezu sa "Country" i "Sea Country" autohtonih zajednica. Adam Brumm, arheolog koji nije učestvovao u radu, ocenio je da istraživanje snažno podržava ranije kretanje ljudi u peoplingu Sahula.
Uprkos snažnim genetskim dokazima, neke detalje — poput tačnog stepena mešanja sa arhaičnim homininima i kompletne mape rute prelaza — još uvek treba precizirati daljim istraživanjima koja kombinuju genetiku, arheologiju i paleoklimatske rekonstrukcije.
Pomozite nam da budemo bolji.
