Globalni 'Make Amazon Pay' protesti: Hiljade radnika traže zaštitu od vrućine, kontrolu AI i prekid saradnje s ICE

Hiljade zaposlenih u Amazonu organizovale su šesti godišnji talas protesta pod nazivom "Make Amazon Pay", koji je započeo na Crni petak i traje do 1. decembra. Radnička nezadovoljstva obuhvataju bezbednosne probleme u skladištima — posebno izloženost ekstremnoj vrućini — pritisak na produktivnost, širenje AI i cloud infrastrukture, klimatski uticaj velikih ulaganja u podatkovne centre, kao i poslovne veze sa agencijama za sprovođenje imigracionih mera.

Zašto protesti

Organizatori iz UNI Global Union i Progressive International ističu da su ovogodišnje akcije najveće do sada. U fokusu su zahtevi za boljim uslovima rada (posebno zaštitom od ekstremne vrućine), poštenim platama i većim uticajem radnika na odluke o primeni tehnologije u kompaniji.

Rezultati ankete UNI Global Union među 474 radnika skladišta i dostave u Indiji, sprovedene između juna i jula, pokazuju da je tri četvrtine ispitanih izjavilo da su oni ili kolega morali potražiti medicinsku pomoć zbog izloženosti toploti, dok je više od polovine ocenilo uslove rada kao "izuzetno vruće i opasne" ili "nepodnošljive". Prošlogodišnji poziv Indijske komisije za ljudska prava na istragu radnih praksi u objektu blizu New Delhija dodatno je podigao svest o problemu.

Christy Hoffman, generalna sekretarka UNI Global Union: "Nijedan radnik ne bi smeo da rizikuje zdravlje — ili život — zbog Amazonove dobiti. Zaštita od vrućine mora biti obavezujuća, a radnici moraju imati pravo glasa pri određivanju standarda."

AI, klima i optužbe za veze s državnim agencijama

Više od 1.000 korporativnih zaposlenih u Amazonu potpisalo je otvoreno pismo koje kritikuje ubrzano uvođenje veštačke inteligencije i ulaganja u infrastrukturu bez dovoljnog radničkog nadzora. U pismu se navodi ulaganje od oko 150 milijardi dolara u nove podatkovne centre, što zaposleni povezuju sa odustajanjem od klimatskih obaveza, i traže da ti centri budu napajani isključivo obnovljivom energijom.

Među zahtevima su i formiranje radničkih tela sa stvarnom nadležnošću nad odlukama koje se tiču AI, kao i odbijanje razvoja ili prodaje tehnologija koje bi mogle biti korišćene za nasilje, masovni nadzor ili deportacije. Koalicija je takođe optužila kompaniju za političko finansiranje i poreske poteze koji, kako navode, smanjuju poreske obaveze kompanije.

David Adler, koordinator Progressive Internationala: "Amazon više nije samo trgovac — on je stub autoritarnog poretka izgrađenog na nadzoru i eksploataciji. Tehnologije kompanije su umešane u sisteme nasilja širom sveta."

Gde su protesti održani i lokalni efekti

Akcije su zabeležene u više od 30 zemalja, uključujući Indiju (New Delhi, Kolkata, Mumbai i više od 20 drugih gradova), SAD (niz gradova), Nemačku, Kanadu, Australiju, Indoneziju, Tajvan, Nepal, Brazil, Bangladeš, Kolumbiju, Dansku, Luksemburg, Poljsku, Grčku, Veliku Britaniju, Južnu Afriku i Gazu.

U Nemačkoj je sindikat Verdi koordinisao obustave u devet logističkih centara u kojima je, prema sindikatu, učestvovalo oko 3.000 radnika. Amazon navodi da štrajkovi neće uticati na isporuke i ističe konkurentnu kompenzaciju.

U Kanadi su sindikati organizovali proteste u Montrealu, nakon zatvaranja više distribucionih centara u provinciji Kvebek koje je dovelo do otprilike 4.500 izgubljenih radnih mesta; predstavnici sindikata optužili su kompaniju za odmazdu zbog pokušaja sindikalizacije. Sa druge strane, skladište u Delta, Britanska Kolumbija, postalo je prvo kanadsko Amazonovo postrojenje koje je dobilo radničko zastupanje nakon što su nadležni utvrdili da je kompanija ometala kampanju organizovanja; kompanija osporava tu odluku.

Odgovor Amazona

Portparol Amazona izjavio je da kompanija nudi "odlična primanja, beneficije i prilike — od prvog dana" i da se zalaže za moderan, bezbedan i angažovan radni prostor, kako u kancelarijama, tako i u operativnim objektima. Kompanija takođe ističe da zapošljava više od 1,5 miliona ljudi širom sveta.

Organizatori navode da talas akcija pokazuje globalnu frustraciju radnika i njihovu želi za trajnim promenama: obavezujućim zaštitama od vrućine, većim pravima u vezi sa automatizacijom i AI, većom energentskom održivošću podatkovnih centara i prekidom saradnje koja, prema tvrdnjama protesta, omogućava represivne akcije.

Akcije se nastavljaju do 1. decembra, a pokret su podržali sindikati i radne grupe koje pozivaju na širu saradnju i pritisak na kompaniju radi trajnih promena u politici i praksi.