Vanredni parlamentarni izbori u Kirgistanu održavaju se bez organizovane opozicije, a saveznici predsednika Sadira Džaparova najverovatnije će ostvariti ubedljivu pobedu. Od 2020. vlast je pojačala kontrolu nad medijima i civilnim sektorom, dok ekonomija beleži snažan rast uz visoku inflaciju i probleme s energijom. Deo rasta povezan je s ulogom zemlje kao tranzitne tačke za uvoz u Rusiju, a neke lokalne finansijske institucije su pod zapadnim sankcijama.
Kirgistan glasa na vanrednim parlamentarnim izborima bez organizovane opozicije — saveznici Džaparova u velikoj prednosti
U Kirgistanu su u toku vanredni parlamentarni izbori na kojima se očekuje ubedljiva pobeda saveznika predsednika Sadira Džaparova. Izborni proces se odvija bez uređenih političkih partija i značajne, organizovane opozicije, što može dodatno učvrstiti poziciju aktuelne vlasti.
Džaparov, koji je na vlast došao nakon protesta 2020. godine, sprovodi politiku čvršće kontrole države: pojačan je pritisak na nezavisne medije, a određeni novinari i organizacije proglašavani su "ekstremistima". Kritičari navode da to sužava prostor za slobodnu javnu debatu i fer izbornu konkurenciju.
Poslednjih decenija, Kirgistan je bio poznat po živom političkom životu i brojnim građanskim protestima (2005, 2010, 2020) protiv izbornih malverzacija i korupcije. Ipak, nakon 2020. godine nastupila je promena kursa i koncentracija vlasti, pa bi rezultat ovih izbora mogao uticati i na raspored snaga pred predsedničke izbore planirane za 2027. godinu.
Edil Baisalov, zamenik premijera i saveznik predsednika, kaže: "Prvih 30 godina pokušavali smo da kopiramo (zapadne modele). To nije dalo rezultate — nije poboljšalo standarde života niti donelo stabilnost." Prema njegovim rečima, mere protiv medija su bile neophodne radi zaštite od, kako tvrdi, negativnih uticaja stranih društvenih mreža.
Tokom predizborne kampanje, opozicioni kandidati ističu očekivanje da će oko 80% poslaničkih mesta zauzeti već postojeći saveznici vlasti. Atmosfera zabrinutosti za poštenje izbora pojačana je zbog ograničenog pristupa nezavisnim medijima i organizacijama.
Ekonomija Kirgistana beleži snažan rast — jedan od najbržih u regionu — ali građani i dalje osećaju posledice visoke inflacije i povremenih nestašica električne energije. Ekonomisti napominju da je deo rasta povezan s ulogom zemlje kao tranzitne tačke za preusmereni uvoz u Rusiju nakon sankcija uvedenih zbog rata u Ukrajini. Zbog povezanosti sa tim tokovima, neke kirgiske banke i kompanije iz kripto-sektora nalaze se pod sankcijama zapadnih zemalja.
U spoljnopolitičkom smislu, vlast u Biškeku je dodatno zbližila odnose s Moskvom; Rusija ima vojne baze u Kirgistanu, a veliki broj građana radi u Rusiji kao migranti. Poseta ruskog predsednika poslednjih nedelja dodatno je istakla taj pravac političkih i ekonomskih veza.
Ovi izbori imaju potencijal da dugoročno oblikuju unutrašnju politiku i spoljne veze Kirgistana. Ključna pitanja pred glasačima ostaju: nivo političke pluralnosti, sloboda medija i ekonomska stabilnost u uslovima spoljnopolitičkih pritisaka.
Pomozite nam da budemo bolji.
