Studija pokazuje da su dva odrasla mužjaka makaka, obučena nagradama, uspela da sinhronizuju tapkanje s taktom više pesama, uključujući i „Everybody“ grupe Backstreet Boys. Eksperimenti su uključivali promenu tempa i namerno razbijanje ritmičke strukture kako bi se testirala prava sposobnost praćenja takta. Istraživači zaključuju da percepcija ritma zahteva kombinaciju prepoznavanja obrazaca, predviđanja takta, tempiranja pokreta i povezivanja tih elemenata radi nagrade. Rezultati sugerišu da osećaj muzičkog takta može biti šire rasprostranjen među životinjama nego što se ranije mislilo.
Makake tapkaju uz muziku: novi pogled na evoluciju ritma
Možda nismo najspontaniji plesači na svetu, ali ljudi su naročito vešti u usklađivanju pokreta s muzikom. Smatralo se da je sposobnost pomeranja u skladu s taktom retka u životinjskom svetu i povezana prvenstveno s vrstama koje mogu imitirati zvukove (kompleksno vokalno učenje). Međutim, novo istraživanje pokazuje da i makake, koje se ne ubrajaju među vokalne učenike, mogu da sinhronizuju tapkanje s muzikom — i to podstaknute nagradama.
Šta su istraživači uradili?
Tim sa Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM) radio je sa dva odrasla mužjaka makaka kroz seriju od tri eksperimenta. Majmuni su, nagrađivani sokom, bili obučavani da tapkaju rukom u ritmu nekoliko numera čiji su tempi bili slični onima primenjenim u ranijim metronomskim obukama.
U prvom eksperimentu istraživači su pustili tri pesme, a potom promenili tempo za pola takta — i uprkos tome, majmuni su zadržali ritam. U drugom su namerno razbili ritmičku strukturu pesama: makake su sinhronizovale pokrete samo onda kada je u muzici bio jasno prepoznatljiv takt. U trećoj fazi, tokom koje su dobijali nagrade za održavanje ujednačenog ritma na pesmi „Everybody“ grupe Backstreet Boys puštanoj u tri različita tempa, majmuni su se i dalje opredeljivali za originalni ljudski tempo pesme.
„Posmatranje da se istreniran majmun prirodno okreće ka sinhronizaciji svojih udaraca sa stvarnim (ljudskim) tempom novih pesama predstavlja dodatni dokaz moguće spontanosti u percepciji muzičkog ritma,“ napisali su autori.
Šta to znači?
Autori upozoravaju da ovakvo ponašanje nije nužno potpuno prirodno — makake su zahtevale mnogo učenja i zadatak im je bio naporan. Ipak, rezultati ukazuju da sposobnost „groovanja" može proizaći iz kombinacije četiri sposobnosti: prepoznavanja obrazaca u muzici, predviđanja narednog takta, tempiranja sopstvenih pokreta i povezivanja tih elemenata radi dobijanja nagrade.
Ovo istraživanje proširuje listu vrsta koje su pokazale sposobnost usklađivanja s ritmom (do sada su to bile pre svega neke ptice i morske lavice) i sugeriše da su neurobiološki koreni ritma možda dublji u evoluciji nego što je ranije smatrano.
Zaključak
Iako makake nisu spontano počele da plešu iz čiste radoznalosti kao ljudi, njihova sposobnost da, uz obuku, prate muzički takt predstavlja važan uvid u poreklo muzičkog osećaja. Dalja istraživanja na drugim vrstama pomoći će da se razjasni koliko su ove sposobnosti rasprostranjene i koje neuralne mreže ih podržavaju.
Pomozite nam da budemo bolji.
