Analiza 183 fosilizovana pršljena iz Venecuele otkriva da su anakonde postigle prosečnu dužinu od 4–5 metara pre oko 12,4 miliona godina i da se ta veličina nije menjala do danas. Iako su drugi miocenski giganti izumrli, anakonde su preživele zahvaljujući vodenom načinu života i generalističkoj ishrani. Nalaz podiže pitanje zbog čega hladnokrvne životinje nisu nužno najveće u najtoplijim periodima Zemlje.
Anakonde stale u rastu pre 12,4 miliona godina — fosili otkrivaju tajnu opstanka
Nova analiza fosila pokazuje da su anakonde postigle svoju prosečnu veličinu već pre oko 12,4 miliona godina i da se od tada nisu značajno povećavale. Istraživači su proučili 183 fosilizovana pršljena iz oblasti Falcón u Venecueli, koji pripadaju najmanje 32 jedinke, i na osnovu toga rekonstruisali dužinu drevnih zmija.
Kako su radili istraživači
Tim pod vođstvom Andrésa Alfonso-Rojasa uporedio je merenja pršljenova sa podacima o modernim rođacima i primenio metodu rekonstrukcije stanja predaka (ancestral state reconstruction). Dve nezavisne procene dale su konzistentan rezultat: prosečna dužina prvih miocenskih anakondi iznosila je oko 4–5 metara.
Glavni nalazi
Iako su neki primerci savremenih anakondi retko zabeleženi i do 7 metara, fosili iz miocena ne ukazuju na to da su drevne anakonde bile znatno veće od 4–5 metara. Ovo izaziva očekivanja da bi hladnokrvne životinje morale dostići najveće dimenzije u najtoplijim periodima Zemljine istorije.
„Merenjem fosila utvrdili smo da su anakonde evoluirale veliku telesnu veličinu ubrzo nakon pojave u tropskoj Južnoj Americi pre oko 12,4 miliona godina, i da se ta veličina nije promenila od tada“, rekao je Andrés Alfonso-Rojas, prvi autor studije i doktorand na Odeljenju za zoologiju Univerziteta u Kembridžu.
Zašto su opstale?
Za razliku od drugih miocenskih džinova — kao što su 12-metarski kajman Purussaurus i ogromna kornjača Stupendemys, koji su izumrli — anakonde su odolele promenama. Istraživači navode da su ključ opstanka njihova vodena ekologija i generalistička, oportunistička ishrana, kao i postojanje i tokom hlađenja dovoljno rasprostranjenih močvarnih staništa bogatih ribom i drugim plenom (npr. kapibarama).
Značaj otkrića
Studija dovodi u pitanje jednostavnu pretpostavku da su hladnokrvne životinje bile najveće isključivo u najtoplijim periodima. Umesto toga, pokazuje da su ekološke prilagodljivosti — poput života u vodi i široke ishrane — mogle omogućiti dugoročnu stabilnost telesne veličine kod nekih linija.
Rad je objavljen u časopisu Journal of Vertebrate Paleontology (1. decembar). Iako fosilni zapis ne otkriva primerke duže od 4–5 metara iz miocena, pitanje kako su anakonde očuvale veličinu kroz velike klimatske promene ostaje predmet daljih istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
