Nevidljive ili "stealth" erupcije koronalne mase (CME) ponekad stižu do Zemlje bez ranih signala jer nastaju u višim i magnetno slabijim delovima korone i slabo se vide na standardnim snimcima. Posmatranja i studije pokazuju da analiza vremenski odvojenih slika, podaci o intenzitetu i napredna obrada slika mogu pomoći u ranijem otkrivanju. Zbog povećane geomagnetne aktivnosti, te večeri su aurore bile vidljive sve do Danske i Mejna.
Zemlju je iznenadila „stealth” solarna oluja — zašto naučnici nisu mogli da je predvide?
U novom incidentu koji su naučnici opisali kao "stealth" oluju, koronalno izbacivanje mase (CME) pogodilo je Zemlju a da nije bilo ranih detekcija tipičnih za ovakve događaje. Takve "nevidljive" erupcije ponekad ostanu neprimećene dok se njihov plasmatni oblak ne sudari sa Zemljinim magnetnim omotačem, što može izazvati poremećaje u komunikacijama i električnim mrežama.
Šta je „stealth” CME?
Klasični CMEs obično se prate pomoću koronografa i svemirskih sondi koje snimaju erupcije i praćene strukture na Suncu. "Stealth" CMEs, međutim, počinju na višim, magnetno slabijim nivoima Sunčeve korone i pokazuju slabije ili vrlo suptilne znake na standardnim snimcima, pa ih je teže uočiti pre nego što stignu do naše orbite.
Kako se dogodio udar 20. novembra
NOAA je 20. novembra izvestila o pojačanom solarnom vetru koji je poticao iz koronalne rupe — tamnije i hladnije regije korone sa otvorenim magnetskim linijama kroz koje plazma lako izlazi. Ipak, taj solarni vetar bio je samo uvod: ubrzo je Zemlja zabeležila i nepredviđeno pojačanje magnetnog polja izazvano CME-om koji koronografi i neke teleskopske postavke nisu jasno registrovali.
Zašto su takve erupcije teže za detekciju?
Studije ukazuju da glavnu ulogu u "nevidljivosti" igra prostorni obuhvat erupcije i njene slabe fotometrijske manifestacije. Neki od ovih događaja daju jasnije znake tek kada se uporede slike sa većim vremenskim razmacima ili kada se primene napredne tehnike obrade slika. Takođe, posmatranje sa različitih uglova (kao što omogućavaju sondi poput NASA-inog para STEREO) može otkriti početke koje posmatrač sa Zemlje ne vidi.
Kako su istraživači naveli: prostorni obuhvat erupcije često određuje koliko će ona biti "stealth" — a najslabije erupcije jasnije se otkrivaju u razlikovanim slikama nastalim u većim vremenskim razmacima.
Kako poboljšati rano upozoravanje?
- Analiza slika snimljenih u različitim vremenskim intervalima da bi se uočile sitne promene u strukturi korone.
- Korišćenje podataka o intenzitetu u kombinaciji sa slikama kako bi se procenila snaga i dinamika događaja.
- Primena naprednih algoritama i tehnika obrade slika za detekciju suptilnih osvetljenja i promena.
- Širenje posmatračke mreže i korišćenje višestrukih uglova (npr. sonda STEREO) radi boljeg utvrđivanja izvora i putanje CME-a.
Posledice i praktičan značaj
Iako je pomenuti udar izazvao samo privremeno pojačanje geomagnetne aktivnosti, efekti mogu biti širi: od prekida radio-komunikacija i smetnji u GPS signalu do mogućih problema sa radom satelita i kvarova u elektroenergetskim mrežama. S druge strane, pojačana geomagnetna aktivnost donela je i lep prizor — aurore su te večeri bile vidljive daleko južnije nego obično, čak do Danske i američkog Mejna.
Bolje razumevanje i unapređenje posmatranja ovakvih događaja važno je za ranije upozoravanje i smanjenje rizika po infrastrukturu, pa su preporuke iz nedavnih istraživanja važan korak u tom pravcu.
Pomozite nam da budemo bolji.
