Menopauza pogađa pola sveta — zašto neznanje može ugroziti zdravlje žena

Rosy Devi (38) iz indijske države Bihar doživela je preranu menopauzu nakon histerektomije 2019. Od tada se suočava sa hroničnim bolovima, otežanim disanjem, naglim talasima toplote i jakim bolom u grudima. Njeno iskustvo pokazuje kako iznenadna i prerana menopauza može drastično promeniti dnevni život i opšte zdravlje — posebno kada nedostaje pravovremena informacija i adekvatna zdravstvena podrška.

Šta je menopauza i kako se manifestuje?

Menopauza označava trajni prestanak menstrualnih krvarenja više od 12 meseci i kraj reproduktivnog perioda žene. Većina žena doživljava menopauzu između 45. i 55. godine, ali do 9,4% ulazi u nju u dobi 40–44 godine, a do 8,6% pre 40. godine. U retkim slučajevima menopauza može nastupiti i u dvadesetim.

Perimenopauza

Perimenopauza je prelazni period kada jajnici postepeno smanjuju proizvodnju hormona. Karakterišu je neregularni ciklusi, valunzi (hot flashes), poremećaji sna i promena raspoloženja. Trajanje varira — može početi sredinom tridesetih i potrajati četiri do osam godina, a za mnoge žene početak ostaje neprepoznat zbog nedostatka informacije.

Vrste menopauze

• Prirodna menopauza — nastaje postepeno kako starimo.
• Prematura i rana menopauza — prerana je ako nastupi pre 40. godine, a rana pre 45.
• Kirurška menopauza — izazvana uklanjanjem jajnika (ili histerektomijom sa uklanjanjem jajnika).
• Medicinska menopauza — posledica hemoterapije, zračenja ili drugih medicinskih tretmana.

Raznovrsni simptomi

Najčešći simptomi su valunzi i noćno znojenje (oko 80% slučajeva). Ostali simptomi uključuju vaginalnu suvoću, urgentnost mokrenja, nesanicu, promene raspoloženja, depresiju, glavobolje, migrene, inkontinenciju, palpitacije, bolove u zglobovima, umor, promene libida, probleme sa koncentracijom, dobijanje na težini i gubitak kose. Ređi simptomi mogu biti suve oči, promena vida, lakše pojavljivanje modrica, suvost usta i akne. Iskustvo je veoma individualno — neke žene čak prijavljuju pojačan libido ili svrab kože i skalpa.

Zdravstveni rizici posle menopauze

Pad estrogena povezan je sa povišenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti jer hormon utiče na metabolizam holesterola i masnoća. Neke studije takođe ukazuju na veću učestalost respiratornih bolesti, uključujući HOBP, naročito nakon prerane menopauze. Dugoročno, rizici obuhvataju osteoporozu, kardiovaskularne bolesti, probleme sa mentalnim zdravljem (povišen rizik od depresije i anksioznosti) i smanjen kvalitet života.

Lečenje i podrška

Hormonska terapija (HRT) je najčešće propisivana i može značajno ublažiti simptome i smanjiti određene rizike. Postoje različiti režimi — estrogen sam ili kombinacija estrogena i progestagena — i traje najčešće 2–5 godina, ponekad duže. HRT može imati neželjene efekte (npr. neregularno krvarenje, osetljivost dojki, povišen rizik od tromboze) i mali porast rizika od nekih karcinoma, pa odluka treba biti zasnovana na individualnoj proceni i informisanju.

Alternativne i biljne terapije često se reklamiraju, ali nedostaju čvrsti dokazi o njihovoj efikasnosti i bezbednosti. Lekovi kao antidepresivi ponekad se koriste za ublažavanje valunga, dok promene u načinu života — prestanak pušenja, smanjenje alkohola, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, smanjenje stresa i gubitak telesne mase — pomažu u upravljanju simptomima i smanjenju kardiometaboličkih rizika.

Neravnopravnost u pristupu i društveni kontekst

U zemljama sa nižim prihodima i u ruralnim sredinama često raste broj ranih ili prerane menopauze, ponekad povezan sa visokim stopama histerektomija koje se rade bez potpune informisanosti pacijentkinja. Ograničen pristup zdravstvenoj zaštiti, nedostatak edukacije i kulturni pritisci doprinose tome da mnoge žene ostanu nedovoljno zbrinute.

Potrebne su javne kampanje, edukacija u školama, sistemska obuka zdravstvenih radnika i politike koje prepoznaju potrebe žena u post-reproduktivnom periodu: pristup lečenju, preventivno praćenje (kardiovaskularno zdravlje, gustina kostiju) i mentalna podrška.

Šta žene mogu da urade sada

• Tražiti informacije o perimenopauzi i menopauzi — kod lekara ili kroz verodostojne izvore.
• Razgovarati sa lekarom o rizicima i prednostima HRT i drugih opcija.
• Uvesti zdrave navike: prestanak pušenja, vežbanje, pravilna ishrana i kontrola stresa.
• Redovno proveravati krvni pritisak, profil lipida i gustinu kostiju.

Zaključak: Menopauza nije samo 'valunzi' — to je složen period koji može uticati na fizičko i mentalno zdravlje žene decenijama. Veća svest, pristup lečenju i prilagođene javne politike su ključni da bi svaka žena imala izbor i podršku koja joj je potrebna.

Autor: Sashikala VP
Kopijeditor: Hannah Strange