Zašto lečenje hripavca magarcem ima smisla — šta otkrivaju irski narodni lekovi

Zašto su neobični narodni lekovi važni

Trljanje crnog puža po bradavici i probadanje mekušca trnom da bi se bradavice povukle, davanje hleba magarcu kao deo lečenja hripavca ili naslanjanje glave na svinjska leđa protiv zauški — danas zvuče neobično, ali takvi narodni lekovi predstavljaju važan deo istorije medicine i verovanja. Narodna medicina pomaže da se razume svakodnevni život u prošlosti i način na koji su se razvijala verovanja ljudi.

Istraživanje arhive iz 1930-ih

U seoskim sredinama Irske, upotreba svinja za zauške i puževa protiv bradavica samo su neki od stotina lekova za koje se nekada verovalo da deluju. Tim sa Brunel University London detaljno je pregledao redak arhiv od 3.655 zabeleženih narodnih lekova prikupljenih tokom 1930-ih, sa ciljem da testira antropološku teoriju prema kojoj ljudi češće pribegavaju religijskim ili natprirodnim metodama kada je uzrok bolesti nejasan. Nalazi su objavljeni u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS).

Kako su prikupljeni podaci

Godine 1937. Irish Folklore Commission je pokrenula projekat prikupljanja zaboravljenih običaja uz pomoć školske dece. U saradnji sa Irish Department of Education, oko 50.000 učenika dobilo je sveske i zadatak da intervjušu roditelje, bake, deke i komšije o lokalnoj istoriji, verovanjima i lekovima. Ti zapisi — na irskom i engleskom jeziku — kasnije su transkribovani i digitalizovani, stvarajući riznicu od skoro tri četvrtine miliona stranica.

Šta su autori analizirali

U novoj studiji autori su se fokusirali na 35 bolesti izdvojenih iz arhive i procenili su da li su narodni tretmani bili prirodni (npr. biljni oblozi), religijski (molitve, svete česme) ili natprirodni/ritualni (magijski postupci). Dvoje lekara ocenjivalo je svaku bolest prema tome koliko bi bila razumljiva običnom čoveku u to vreme — očigledne povrede poput posekotina i uganuća ocenjene su kao jasne, dok su tuberkuloza, bradavice ili epilepsija označene kao tajanstvene.

„Što je bolest bila neizvesnija ili tajanstvenija, to je veća verovatnoća da će lek uključivati magiju ili religiju“, rekao je koautor, psiholog Dr. Mícheál de Barra.

Glavni nalazi

Bolesti sa nejasnim uzrocima bile su oko 50% verovatnije da će privući religiozne ili magijske tretmane, navode autori. Među takvim stanjima bile su infektivne bolesti poput zauški, hripavca i skrofule (oteklina na vratu često povezana sa tuberkulozom).

Primjeri zabeleženih rituala uključuju:

• Roditelji bi položili bolesno dete tri puta ispod magarca, a zatim mu dali hleb na koji je magarac prethodno izdahnuo.
• Verovanje da sedmi sin može izlečiti sve ako mu se u bebin dlan stavi crv i drži dok ne umre.

Širi kontekst i značaj

Autori ističu da ove prakse nisu bile nasumične — predstavljale su pokušaj da se razume i utiče na zdravlje u situacijama kada su medicinska objašnjenja ili efikasni tretmani izostajali. Studija nadovezuje se na ranija antropološka istraživanja koja pokazuju da rituali i molitve često „cvetaju“ u uslovima neizvesnosti, jer verovanja popunjavaju praznine kada nema jasnih odgovora.

„Kada nema naročito dobrih medicinskih rešenja, ljudi će tražiti nešto što ima smisla“, rekao je de Barra.

Dalji rad

Tim planira da dalje analizira geografsko rasprostiranje ovih verovanja koristeći originalne školske zapise iz distrikata uključenih u projekat, kako bi pratio kako su se prakse širile, koncentrisale ili gubile kroz vreme.

Zaključak: Iako danas mnogi od ovih lekova deluju neobično ili čak bizarno, oni su važan izvor za razumevanje društvenih reakcija na bolest i ulogu verovanja u istoriji zdravlja.