Studija Univerziteta u Exeteru i južnoafriškog ministarstva ukazuje da su afrički pingvini verovatno masovno izgladneli zbog drastičnog pada zaliha srdele. Dve ključne kolonije kod Kejptauna kolabirale su između 2004. i 2011., uz procenu od oko 62.000 stradalih jedinki. Globalna populacija opala je gotovo 80% u 30 godina, a manje je od 10.000 uzgajajućih parova — konzervacionisti upozoravaju na rizik izumiranja u divljini do 2035. godine.
Masovni pomor afričkih pingvina kod Južne Afrike: procenjeno 62.000 stradalih
Masovni pomor afričkih pingvina zbog nestašice hrane
Istraživanje Univerziteta u Exeteru i Južnoafričkog ministarstva za šumarstvo, ribarstvo i životnu sredinu objavljeno u petak ukazuje da su afrički pingvini koji žive uz obale Južne Afrike verovatno masovno izgladneli usled drastičnog pada zaliha srdele — ključne namirnice za tu vrstu.
Dve od najznačajnijih kolonija za razmnožavanje u blizini Kejptauna kolabirale su u periodu između 2004. i 2011. godine, a istraživači procenjuju da je u tom razdoblju nestalo oko 62.000 jedinki koje su se razmnožavale. U istom periodu zalihe srdele u južnoafričkim vodama bile su dosledno ispod 25% svoje maksimalne brojnosti.
Biolog Richard Sherley, koautor studije, navodi da je pad zaliha srdele posledica kombinacije intenzivnog ribolova i promena u morskoj sredini, uključujući varijacije temperature i saliniteta vode. Ta kombinacija je, prema autorima, dovela do ozbiljne nestašice hrane i masovnog stradavanja ptica.
Globalna populacija afričkog pingvina pala je za gotovo 80% u poslednjih 30 godina. Danas je ostalo manje od 10.000 parova koji se razmnožavaju, a konzervacionisti upozoravaju da, ukoliko se trenutni trend nastavi, vrsti preti izumiranje u divljini već do 2035. godine.
Među merama koje su već uvedene nalazi se desetogodišnja zabrana komercijalnog ribolova oko šest kolonija, među kojima su ostrva Roben i Dassen — dve lokacije obuhvaćene ovom studijom. Dodatne aktivnosti uključuju postavljanje veštačkih gnezda i pokušaje osnivanja novih kolonija kako bi se povećale šanse za oporavak.
Ptice su važna turistička atrakcija Južne Afrike: hiljade posetilaca godišnje dolaze da vide kolonije, što donosi prihode lokalnim zajednicama, ali i stvara dodatni pritisak na osetljive populacije. Prekomerno uznemiravanje i stres izazvan turistima mogu dodatno otežati oporavak vrste.
Zaključak: Studija ističe da su koreni problema kombinacija ljudskih aktivnosti i klimatskih promena. Hitna i koordinisana akcija u upravljanju ribarstvom, zaštiti staništa i kontroli turističkog pristupa neophodna je za izbegavanje daljeg pada i moguću obnovu populacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
