Frank Gehry, kanadsko‑rođeni američki arhitekta, preminuo je u 96. godini u Santa Monici nakon kratke respiratorne bolesti. Autor je ikoničnih dela kao što su Guggenheim Bilbao i Walt Disney Concert Hall, i dobitnik Pritzkerove nagrade (1989). Gehry je uveo rani rad sa 3D modelovanjem u arhitekturu i ostavio trajni uticaj kroz projekte koji su promenili urbane pejzaže i stvorili pojam "Bilbao efekta".
Preminuo Frank Gehry (96) — genije koji je promenio savremenu arhitekturu
Frank Gehry, jedan od najuticajnijih arhitekata savremenog doba, preminuo je u 96. godini. Kanadsko-rođeni Amerikanac čiji su radovi — od Guggenheim muzeja u Bilbau do Walt Disney Concert Halla u Los Anđelesu — redefinisali estetski i urbanistički pejzaž, umro je u svom domu u Santa Monici nakon kratke respiratorne bolesti, saopštila je njegova predstavnica Meaghan Lloyd za AFP.
Rani život i obrazovanje
Rođen kao Frank Owen Goldberg 28. februara 1929. u Torontu u jevrejskoj porodici, Gehry se krajem 1940-ih preselio u SAD i promenio prezime radi izbegavanja antisemitizma. Diplomirao je arhitekturu na University of Southern California (USC) 1954. godine, služio u američkoj vojsci, a potom pohađao studije planskog urbanizma na Harvardu, koje nije priveo kraju.
Početak karijere
Nakon povratka u Los Anđeles, radio je kod Victora Gruena, pionira tržnih centara. Kratko je delovao i u Parizu (1961), a već 1962. osnovao je sopstveni biro u Los Anđelesu. Sedamdesetih i osamdesetih razvio je prepoznatljiv eksperimentalni pristup — često nazivan dekonstrukcionističkim — blizak avangardnoj "funk" sceni Južne Kalifornije.
Ikonični projekti i tehnološki iskorak
Gehry je slavu učvrstio nizom hrabrih projekata koji su često ličili na skulpture: fasade od neregularnog metala, oblici koji podsećaju na zgužvanu hartiju i složeni volumeni koji su bili tehnički izvodljivi zahvaljujući ranoj primeni 3D modelovanja. Njegova prepravka porodične kuće u Santa Monici iz 1978. — obložene talasastim limom oko originalne 1920‑ih kuće — postala je simbol njegovog pristupa.
Veoma je značajno što je Gehry uspešno uveo sofisticirane digitalne alate u arhitekturu, koristeći softverske tehnike slične onima u vazduhoplovnoj industriji kako bi projektovao krive, kompleksne forme bez nesrazmernog povećanja troškova.
Najpoznatiji radovi
Guggenheim muzej u Bilbau (otvoren 1997) doneo mu je svetsku slavu i stvorio pojam "Bilbao efekta" — primer kako zapažena arhitektura može revitalizovati grad i privući međunarodnu pažnju. Drugi značajni projekti uključuju Walt Disney Concert Hall u Los Anđelesu, Beekman Tower (8 Spruce Street) u Njujorku, Fondation Louis Vuitton u Parizu i ambiciozno širenje Facebookovog kampusa u Menlo Parku.
Primeri kao što je Lou Ruvo Center for Brain Health u Las Vegasu ilustruju njegovu sposobnost da stvori zgrade koje deluju kao da su oblikovane silom prirode — talasaste, "istopljene" forme koje su istovremeno funkcionalne i upečatljive.
"Postoje ljudi koji projektuju zgrade koje tehnički i finansijski nisu dobre, i postoje oni koji to čine — dve kategorije, jednostavno," rekao je Gehry za The Independent 2009. godine.
Nagrade i nasleđe
Gehry je 1989. osvojio Pritzkerovu nagradu, najprestižnije priznanje u arhitekturi. Bio je stalno u medijima i popularnoj kulturi (pojavio se, između ostalog, i u seriji "The Simpsons"), ali je često isticao da je pre svega "tvorac zgrada" koji voli da rešava arhitektonske izazove: "Volim da radim. Volim da rešavam stvari," rekao je za The Guardian 2019.
Njegov uticaj je ogroman: promenio je očekivanja o tome šta gradovi mogu postati zahvaljujući jedinstvenim arhitektonskim intervencijama i ostavio trajnu zaostavštinu u oblikovanju javnih prostora širom sveta.
Meaghan Lloyd, Gehryjeva predstavnica, navela je da je umro ujutru u petak u Santa Monici nakon kratke respiratorne bolesti.
Pomozite nam da budemo bolji.
