Međunarodni tim analizirao je 1.240 uzoraka otpadnih voda iz 351 grada u 111 zemalja i otkrio da su latentni geni antimikrobne rezistencije rasprostranjeni globalno. Ti geni trenutno možda nisu aktivni, ali mogu postati funkcionalni i doprineti budućoj rezistenciji. Autori preporučuju da rutinski nadzor kanalizacije obuhvati i latentne ARG kako bi se bolje predvidele i ublažile buduće pretnje.
Skrivena Pretnja u Kanalizaciji: Latentni Genetski Rezervoar Antimikrobne Rezistencije Otkriven Globalno
Skrivena pretnja u otpadnim vodama
Nova međunarodna studija otkriva da su latentni geni antimikrobne rezistencije (ARG) široko rasprostranjeni u otpadnim vodama širom sveta, što može predstavljati izvor budućih problema u lečenju infekcija. Iako mnogi od tih gena trenutno nisu aktivni, oni mogu postati funkcionalni pod određenim uslovima i doprineti nastanku novih oblika rezistencije.
Šta su istraživači uradili?
Istraživači su analizirali 1.240 uzoraka kanalizacione vode prikupljenih u 351 gradu iz 111 zemalja. Pored identifikacije poznatih, aktivnih ARG, tim je primenio funkcionalnu metagenomiku da otkrije latentne genetske varijante koje se danas ne izražavaju, ali mogu postati problematične u budućnosti.
Ključni nalazi
Studija pokazuje da latentni ARG čine široko rasprostranjeni, "skriveni" genetski rezervoar otpornosti, koji može biti čak učestaliji od već poznate aktivne rezistencije. Autori ističu da selekcija i međumolekularna konkurencija igraju veću ulogu u pojavi ovih gena nego sama geografska disperzija.
„Imajući u vidu nalaze, jasno je da posedujemo latentni rezervoar AMR koji je rašireniji nego što smo očekivali“, kaže prva autorka Hannah‑Marie Martiny (DTU).
Koautor Patrick Munk dodaje da bi rutinski nadzor otpadnih voda trebalo proširiti: pored praćenja već stečenih (acquired) ARG, treba pratiti i latentne genske oblike kako bi se predupredili budući problemi.
Zašto je ovo važno?
Već sada bakterije otporne na lekove uzrokuju veliki broj smrtnih slučajeva globalno. Praćenjem latentnih ARG u kanalizaciji — praktičnom i etički prihvatljivom uzorku koji objedinuje otpad od ljudi, životinja i okoline — naučnici mogu bolje razumeti kako se rezistencija razvija, koji latentni geni imaju potencijal da postanu opasni i kako se šire geografski i među vrstama bakterija.
„Ne treba paničiti zbog većine latentnih gena, ali je važno identifikovati one koji će vremenom postati problem“, napominje Martiny.
Autori upozoravaju da razvoj novih antibiotika traje godinama, a bakterije mogu već posedovati mehanizme koji će poništiti efikasnost budućih lekova. Dugoročno praćenje obe kategorije gena — aktivnih i latentnih — može pomoći u ranijem prepoznavanju opasnosti i usmeravanju javnozdravstvenih mera.
Gde je objavljeno: Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.
Pomozite nam da budemo bolji.
