Skoro 1.000 ljudi je poginulo, oko 975.075 je raseljeno, a više od 156.000 domova oštećeno u poplavama i klizištima u Indoneziji, saopštila je BNPB. U nekim oblastima nivo voda opada, ali centralne planinske regije su i dalje odsječene, dok se prognoziraju nove padavine. Izveštaj ADB upozorava da klimatske promene, propadanje ekosistema i nedostatak ulaganja ugrožavaju vodnu sigurnost milijardi ljudi u Aziji. Potrebne su hitne mere: obnova ekosistema, bolje upravljanje vodama i znatno veća ulaganja.
Indonezija broji žrtve posle katastrofalnih poplava — 961 poginuli, skoro milion raseljenih
Indonezija se suočava sa teškim posledicama nakon nedavnih obilnih padavina koje su izazvale katastrofalne poplave i klizišta. Nacionalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama BNPB izvestila je da je 961 osoba poginula, 234 smatraju se nestalim, a oko 5.000 je povređeno u provincijama Aceh, Severni Sumatra i Zapadna Sumatra.
Agencija je takođe zabeležila štetu na više od 156.000 domova, dok je oko 975.075 ljudi potražilo utočište u privremenim skloništima. U priobalnim oblastima nivo vode je počeo da opada, ali velike površine u centralnim planinskim predelima i dalje su odsječene zbog kvarova na putevima i klizišta.
BNPB upozorava da su u narednim danima očekivane nove obilne padavine, što dodatno ugrožava raseljene i otežava akcije spasavanja i obnovu.
Uzroci i regionalni kontekst
Sezona monsuna u Indoneziji obično dostiže vrhunac između novembra i aprila i često donosi teške poplave. Ekološke organizacije i stručnjaci za upravljanje katastrofama godinama upozoravaju da su brza krčenja šuma, neregulisana gradnja i degradirani rečni slivovi povećali ranjivost zajednica na ovakve katastrofe. Slične poplave i oluje nedavno su pogodile i druge zemlje regiona, uključujući Šri Lanku i Tajland.
Šta kaže izveštaj ADB‑a
Izveštaj Asian Water Development Outlook 2025 koji je objavila Azijska razvojna banka (ADB) upozorava da uticaj klimatskih promena na vodne sisteme u Aziji preti bezbednosti voda za milijarde ljudi. Studija navodi da ubrzano propadanje ekosistema i nedovoljna finansijska ulaganja u vodnu infrastrukturu mogu dovesti do široke vodne nesigurnosti u regionu.
„Priča o vodi u Aziji ima dve strane: monumentalna dostignuća u obezbeđivanju vode, ali i rastuće rizike koji bi mogli da potkopaju taj napredak“, kaže Norio Saito, viši direktor ADB‑a za vodu i urbani razvoj. Dodaje da su hitne mere potrebne za obnovu ekosistema, jačanje otpornosti, bolje upravljanje vodama i primenu inovativnih finansijskih rešenja.
Izveštaj navodi da ekstremni događaji — olujni talasi, porast nivoa mora, prodor slane vode i sve češće katastrofe povezane s vodom — predstavljaju ozbiljnu pretnju regionu koji beleži više od 40% svetskih poplava. U periodu 2013–2023. Azija i Pacifik su zabeležili 244 velike poplave, 104 suše i 101 ozbiljnu oluju.
ADB upozorava i na sve brže propadanje vodnih ekosistema: reke, akvifere, močvare i šumska područja pogođena su zagađenjem, nekontrolisanom izgradnjom i pretvaranjem zemljišta u druge namene. Procena troškova potrebnih ulaganja u vodu i sanitarije do 2040. iznosi oko 4 biliona USD (oko 250 milijardi USD godišnje), dok države trenutno troše približno 40% potrebnog iznosa, što ostavlja godišnji manjak veći od 150 milijardi USD.
Zaključak
Indonezijska tragedija je i podsetnik na širi problem: bez značajnijih ulaganja, bolje zaštite ekosistema i odgovornije prostorno planiranje, slične katastrofe će se sve češće ponavljati. Stručnjaci pozivaju na hitnu međunarodnu i lokalnu koordinaciju kako bi se spasili životi i smanjili budući rizici.
Pomozite nam da budemo bolji.
