Studija Univerziteta u Oslu upotrebom modela koji obuhvataju poslednjih 400 miliona godina pokazuje da se Pacifička polulopta hladi brže nego Afrička — razlika je oko 50 K. Istraživači su razložili površinu Zemlje na mrežu ćelija (0,5°) i izračunali akumuliranu toplotu svake ćelije; glavni put gubitka toplote je kroz tanju okeansku litosferu. Rezultati ukazuju na složeniju istoriju unutrašnjeg zagrevanja i veću tektonsku aktivnost Pacifika.
Zašto se jedna strana Zemlje hladi brže? Pacifik je oko 50 K hladniji od Afrike — šta to znači
Studija istraživača sa Univerziteta u Oslu, objavljena u Geophysical Research Letters, pokazuje da se unutrašnjost Zemlje na jednoj strani hladi znatno brže nego na drugoj. Prema modelima koji obuhvataju poslednjih 400 miliona godina, Pacifička polulopta je u proseku oko 50 K hladnija od Afričke polulopte.
Šta su istraživači uradili?
Tim je podelio površinu Zemlje na mrežu ćelija po 0,5° geografske širine i dužine i kombinovao više postojećih modela — uključujući starost morskog dna i položaje kontinenata tokom poslednjih 400 miliona godina. Za svaku ćeliju izračunata je količina akumulisane unutrašnje toplote kroz vreme, što je omogućilo procenu stope hlađenja svake polulopte.
Zašto Pacifik gubi više toplote?
„Termalna evolucija Zemlje u velikoj meri zavisi od brzine gubitka toplote kroz okeansku litosferu.“
Glavni razlog leži u razlikama između morske kore i kontinentalne kore. Morsko dno je znatno tanje, a iznad njega se nalazi ogroman volumen hladne vode koja efikasno "gasi" toplotu iz plašta. Velika površina Pacifika znači brži odvod toplote prema spolja u poređenju sa poluloptom koja ima više kopna (Afrika, Evropa, Azija) i deluje kao izolator.
Kontradikcije i moguće objašnjenje
Iako je Pacifik u proseku hladniji danas za oko 50 K, istraživanje takođe pokazuje da su brzine kretanja tektonskih ploča u Pacifičkoj polulopti bile veće tokom poslednjih 400 miliona godina. To sugeriše da je u nekom periodu Pacifik mogao biti mnogo topliji — moguće zato što je bio delimično prekriven kopnom ili zbog drugih promena u dinamici plašta. Viša temperatura plašta olakšava taloženje i kretanje ploča, što objašnjava današnju veću tektonsku aktivnost u Pacifiku.
Zašto je to važno?
Rezultati pomažu da bolje razumemo dugoročnu termalnu evoluciju Zemlje, dinamiku plašta i tokove tektonike ploča. Ovo nije promena koja utiče na trenutne klimatske prilike — radi se o geološkim procesima koji se odvijaju tokom stotina miliona godina, ali imaju ključnu ulogu u oblikovanju planete i njenog geološkog ponašanja.
Zaključak: Modeli na 400 miliona godina ukazuju na značajnu asimetriju u gubitku unutrašnje toplote između Pacifičke i Afričke polulopte, što otvara nova pitanja o istoriji kontinenata, dinamici plašta i dugoročnim efektima na tektoniku.
Pomozite nam da budemo bolji.
