Copernicus upozorava da 2025. ostaje na putu da bude jedna od tri najtoplije godine ikada zabeležene, izjednačena sa 2023. i iza 2024. Prošlog novembra globalna srednja temperatura iznosila je 14,02 °C, odnosno 1,54 °C iznad predindustrijskog nivoa, što prelazi cilj Pariškog sporazuma od 1,5 °C. Proseci za period 2023–2025 verovatno će premašiti tu granicu, što je prvi takav trogodišnji pomak. Posledice su značajne i za Srbiju i region, koji se suočavaju s većim rizicima od ekstremenih vremenskih pojava.
Alarmantno: 2025. Na Putu Da Bude Među Tri Najtoplije Godine Ikada, Upozorava Copernicus
EU služba Copernicus za klimatske promene saopštila je u svom mesečnom izveštaju da je 2025. i dalje na putu da postane jedna od tri najtoplije godine zabeležene u istoriji merenja.
Trenutno je 2025. izjednačena sa 2023. kao druga najtoplija godina, odmah iza 2024. godine.
Prošli mesec bio je treći najtopliji novembar ikada zabeležen, sa prosečnom globalnom temperaturom od 14,02 °C. Izuzetno visoka očitavanja zabeležena su u oblastima poput Arktičkog okeana.
Temperatura u novembru bila je 1,54 °C iznad predindustrijskih nivoa (obično definisanih kao period 1850–1900), što prelazi cilj Pariškog sporazuma od 1,5 °C.
Iako se ne očekuje da će pojedinačna godina 2025. sama po sebi trajno premašiti tu granicu, prosečne temperature u trogodišnjem periodu 2023–2025 verovatno će premašiti 1,5 °C — prvi put da se takav trogodišnji prosek beleži na tom nivou.
„Ovi prekretnici nisu apstraktni“, rekla je Samantha Burgess, strateška rukovoditeljka za klimu u Copernicusu. „Oni odražavaju ubrzanu stopu klimatskih promena i jedini način da se ublaže buduća povećanja temperatura jeste brzo smanjenje emisija gasova staklene bašte.“
Za Evropu je prošli novembar bio peti najtopliji u istoriji, sa prosečnom temperaturom od 5,74 °C. Dok su istočna Evropa, Balkan i Turska zabeležili neuobičajeno visoke temperature, u Skandinaviji i južnoj Nemačkoj uslovi su bili relativno hladniji.
Samo su tri prethodna jeseni u Evropi bila toliko tople kao ova aktuelna jesen.
Šta to znači za Srbiju i region?
Povećane prosečne temperature imaju direktne implikacije za Balkan: veći rizik od talasa vrućine, suša, šumskih požara i promena u poljoprivrednim prinosima. Stručnjaci i političari ističu da su hitne i ambiciozne mere za smanjenje emisija i prilagođavanje neophodne kako bi se ublažile najteže posledice.
Pomozite nam da budemo bolji.
