Nova studija u Journal of Hazardous Materials pokazuje da mikroplastika u rumenu preživača ne prolazi pasivno, već menja mikrobiom, utiče na fermentaciju i delimično se razgrađuje. Manje čestice izazivaju jači efekat i razlažu se u sitnije fragmente koji mogu lakše prodrati u krv i tkiva. Pošto krave i drugi preživači snabdevaju lanac ishrane mesom i mlekom, nalazi ukazuju na potencijalni rizik za ljudsko zdravlje i potrebu za smanjenjem plastike u poljoprivredi.
Nova studija otkriva pretnju u mesu i mleku: mikroplastika u rumenu menja mikrobiom i razgrađuje se
Nova studija objavljena u Journal of Hazardous Materials ukazuje da mikroplastika u rumenu preživača ne prolazi inertno kroz creva, već stupа u interakciju sa mikrobiomom, menja fermentacione procese i delimično se razgrađuje. To znači da se tokom varenja stvaraju sitnije čestice koje mogu lakše dospeti u krv i tkiva — sa mogućim implikacijama za meso i mleko koje koristimo u ishrani.
Šta su mikroplastika i zašto su zabrinjavajuće?
Mikroplastika su plastične čestice prečnika do 5 mm. Iako su verovatno postojale od pojave potrošačke plastike, naučni interes za njih se intenzivirao tek od 2004. godine. Manje čestice su posebno problematične jer se lakše prenose kroz organizam, akumuliraju u krvi i tkivima i teže se otkrivaju.
Kako je sprovedeno istraživanje?
Istraživači su u laboratoriji rekreirali uslove rumena — prvog želuca kod krava, ovaca i koza — i u njega uneli uzorke mikroplastike različitih tipova, veličina i koncentracija. Cilj je bio pratiti kako se čestice ponašaju u kontaktu sa rumenskim mikroorganizmima i da li prelaze dalje kroz sistem za varenje.
Jana Siefert: Naša studija po prvi put pokazuje da mikroplastika ne prolazi jednostavno kroz digestivni trakt preživača. Umesto toga, ona stupа u interakciju sa crevnim mikrobiomom, menja procese fermentacije i delimično se razgrađuje.
Autori su primetili posebno snažnu reakciju kod manjih čestica, što sugeriše da varenjem nastaju još sitniji fragmenti — koji predstavljaju veći rizik za prodiranje u organizam.
Implikacije za zdravlje i bezbednost hrane
Pošto preživači snabdevaju lanac ishrane mesom i mlekom, ovo otkriće podiže pitanje prenosa mikroplastike kroz hranu do ljudi. Sitnije čestice mogu lakše prodreti u krv, tkiva i organe, što zahteva dalja ispitivanja mogućih toksičnih efekata i dugoročnih posledica.
Cordt Zollfrank: Zagađenje plastikom nije samo problem "napolju". Ima direktne biološke posledice za poljoprivredne životinje — i potencijalno za ljude — kroz lanac ishrane.
Šta možemo odmah uraditi?
Istraživači pozivaju na dodatna ispitivanja, ali i na hitne mere za smanjenje plastike u poljoprivrednim okruženjima. Dok se ne sprovede više studija, praktični koraci uključuju:
- Ograničavanje upotrebe plastike pri skladištenju i distribuciji stočne hrane
- Smanjenje jednokratne plastike na farmama
- Promovisanje neplastičnih alternativa za opremu i ambalažu u poljoprivredi
Zaključak: nalaz da mikroplastika u rumenu nije inertna već se razgrađuje i utiče na mikrobiom podiže pitanje bezbednosti hrane i potrebe za hitnim merama smanjenja plastike u agrarnom sektoru, kao i za dodatnim ispitivanjima uticaja na zdravlje ljudi.
Pomozite nam da budemo bolji.
