Analiza stena koje je pronašao rover Perseverance ukazuje da je Mars nekada mogao imati znatno topliju i vlažniju klimu, moguće sličnu tropskoj oazi. Istraživači su identifikovali svetle, tačkaste inkluzije kao verovatno kaolinitne glinene minerale koji na Zemlji nastaju nakon dugotrajnog ispiranja i padavina. Fragmente su pronašli duž kratera Jezero, a naučnici raspravljaju da li su stene dopremljene rekama ili izbačene udarom. Ovi nalazi povećavaju interesovanje za raniju nastanjivost Marsa i za procese koji su doveli do gubitka atmosfere.
Perseverance Otkrio Tragove Drevne Tropske Oaze Na Marsu
An unusual new rock collection discovered by NASA's Perseverance Mars rover suggests the Red Planet's ancient past was wet and tropical.
Naučnici smatraju da je Mars nekada bio znatno vlažniji i topliji nego danas — sa mrežama reka i jezera — pre nego što je dramatičan gubitak atmosfere, verovatno povezan sa promenama u magnetnom polju, pretvorio planetu u suv i hladan krajolik. Nova kolekcija stena koje je otkrio NASA-in rover Perseverance daje dodatne dokaze da je davna prošlost Crvene planete mogla biti još tropskija nego što se ranije pretpostavljalo.
U radu objavljenom u časopisu Communications Earth & Environment, tim istraživača analizirao je stene koje sadrže svetle tačkaste inkluzije, od sitnog šljunka do većih blokova. Naučnici veruju da su te inkluzije kaolinitni glinenci bogati aluminijumom — minerali koji na Zemlji nastaju posle dugotrajnog ispiranja u toplim i vlažnim uslovima, često u tropskim prašumama.
"Drugde na Marsu, stene poput ovih su verovatno neki od najznačajnijih izloženih slojeva koje smo videli iz orbite, jer im je formiranje izuzetno zahtevno", kaže prof. Briony Horgan (Purdue) koja je članica tima Perseverance. "Potrebno je mnogo vode — verovatno milioni godina kišnih padavina — da bi se formirao kaolinit."
Rover je pronašao fragmente kaolinitnih stena na više lokacija duž svoje trase unutar kratera Jezero, koji se smatra ostacima ogromnog isušенog jezera i delte. Tim je uporedio marsovske uzorke sa primerima sa Zemlje, među kojima su nalazi iz San Dijega (SAD) i Južne Afrike, i uočio značajne sličnosti u teksturi i mineralnom sastavu.
"Kada vidite kaolinit na mestu poput Marsa, gde danas nema tečne vode na površini, to govori da je nekada postojala mnogo vlažnija klima", dodaje Adrian Broz, prvi autor rada i postdoktorand na Purdue University. "Takvo okruženje bi bilo potencijalno nastanjivo."
Iako fragmente nalazimo u Jezero krateru, ostaje otvoreno pitanje porekla tih stena. Moguće su dve osnovne hipoteze: da su ih rečni tokovi i delte dopremili u jezero, ili da su pojedinačni komadi izbačeni udarom u okolinu i potom rasuti po dnu kratera. Veća izložena polja svetlih stena pomogla bi da se razjasni poreklo, ali za to je potreban bliži pregled i dodatna terenska ispitivanja roverom.
Ovi nalazi imaju dvojaku važnost: ne samo da ukazuju na verovatno toplije i vlažnije periode na Marsu, već i otvaraju pitanja o tome kako je planeta izgubila atmosferu i postala pusta. Ako su ti minerali zaista nastali posle dugog perioda padavina, to bi značilo da su nekada postojali uslovi pogodniji za život — bar u geološkom smislu.
Šta sledi? Istraživači nadaju se da će Perseverance moći da dođe do većih izloženih slojeva i da uzme detaljnije analize in situ, a buduće misije i laboratorijska ispitivanja uzoraka (ako dođemo do uzoraka sa mesta) pomoći će da se potvrdi sastav i poreklo ovih stena.
Pomozite nam da budemo bolji.
