Znakovi Oporavka: Rupa U Ozonskom Omotaču Nad Antarktikom Znatno Manja — 'Ovaj Napredak Treba Slaviti'

Nedavne analize Copernicusa, NOAA i NASA pokazuju ohrabrujući razvoj događaja: rupa u ozonskom omotaču iznad Antarktika 2025. bila je znatno manja i kraće trajala nego u mnogim prethodnim godinama.

„Ranije zatvaranje i relativno mala veličina ove godine predstavljaju ohrabrujući znak“, rekao je Laurence Rouil, direktor Copernicus Atmosphere Monitoring Service. „To odražava stalan godišnji napredak koji sada posmatramo u oporavku ozonskog omotača zahvaljujući zabrani supstanci koje razgrađuju ozon (ODS).“

Agencija Copernicus ističe da je ovogodišnja rupa bila najmanja zabeležena od 2019. i najkraće trajala. U odvojenom saopštenju, NOAA i NASA navode da je 2025. peta po redu najmanja rupa u opsegu od 1992. — godine kada je počelo sprovođenje Montrealskog protokola o postepenom ukidanju ODS.

„Kao što je i predviđeno, vidimo da se rupe u ozonu smanjuju u odnosu na rane 2000-e. Formiraju se kasnije u sezoni i raspadaju ranije“, rekao je Paul Newman, glavni naučnik za Zemljine nauke u NASA-inom Goddard Space Flight Centeru. „Ove godine rupa bi bila veća za više od milion kvadratnih milja (više od ~2,6 miliona km²) da u stratosferi još uvek postoji onoliko hlora koliko je bilo pre 25 godina.“

NOAA i NASA ističu da su nivoi supstanci koje razgrađuju ozon od vrhunca oko 2000. opali za otprilike trećinu u antarktičkoj stratosferi, što je izvestio Stephen Montzka iz NOAA-inog Global Monitoring Laboratory. Zamenom štetnih hemikalija bezbednijim alternativama, očekuje se da će se oporavak ozonskog omotača nastaviti i potencijalno biti završen do kraja ovog veka.

Zašto je to važno

Ozonski omotač, koji se nalazi u stratosferi na visinama od oko 11 do 50 km, deluje kao globalni sunblock — štiti živa bića od štetnih UV zračenja. Njegovo slabljenje povećava izloženost UV zracima, što dovodi do većeg rizika od raka kože, oštećenja useva i šireg negativnog uticaja na zdravlje i ekosisteme.

Montrealjski protokol se često navodi kao primer uspešne međunarodne saradnje. UN generalni sekretar António Guterres ih je opisao kao „snažan simbol nade“, podsećajući da politička volja može dovesti do merljivih promena u zaštiti globalne sredine.

Važno je naglasiti i dodatnu korist: mnoge supstance koje su oštetile ozon (kao što su određeni CFC-ovi) su takođe snažni gasovi staklene bašte. Njihovo postepeno ukidanje doprinosi i usporavanju globalnog zagrevanja — što su podsetili Mario Molina (nobelovac) i Durwood Zaelke u izveštaju UNEP-a.

Zaključak: Podaci za 2025. potvrđuju dugoročni pozitivan efekat Montrealskog protokola i pokazuju da međunarodne mere mogu imati opipljive i trajne koristi za planetu. Ipak, naučnici pozivaju na nastavak praćenja i globalne saradnje kako bi se oporavak ubrzao i održao.