WMO izveštaj pokazuje da je rupa u ozonskom omotaču značajno manja nego prosečno u periodu 1990–2020, ali potpuni oporavak još nije postignut. Naučnici, uključujući Suzanne Paulson, upozoravaju da se ozon oporavlja sporije nego što su očekivali i da godišnje fluktuacije mogu zamagliti dugoročni trend. Izveštaj takođe navodi da je snažan arktički vrtlog u jan–feb 2025 doveo do regionalnih padova nivoa ozona, a klimatske promene mogu povećati učestalost takvih anomalija.
Rupa u Ozonskom Omotaču Se Smanjuje, Ali Klimatske Promene Mogu Usporiti Oporavak
A map shows the size and shape of the ozone hole over the South Pole on the day of its maximum extent in 2025. Moderate ozone losses (orange) are visible amid areas of more potent ozone losses (red). Scientists describe the ozone “hole” as the area in which ozone concentrations drop below the historical threshold of 220 Dobson units.
Rupa u Zemljinom ozonskom omotaču danas je znatno manja nego u novijoj istoriji, ali prema najnovijem godišnjem izveštaju Svetske meteorološke organizacije (WMO) predmet još uvek nije u potpunosti izlečen.
Ozonski omotač — zaštitni sloj atmosfere koji počinje na oko 14 kilometara iznad površine Zemlje — otkriven je tokom 1980-ih, a za njegovo propadanje odgovorni su industrijski gasovi hlorofluorougljenici (CFC). Ozon apsorbuje štetno ultraljubičasto zračenje Sunca, pa je njegova zaštitna uloga od ključnog značaja za zdravlje ljudi i ekosisteme. U zaštiti ozona važnu ulogu ima Montrealski protokol iz 1987. godine, kojim su zabranjeni CFC i druge supstance koje štete ozonu, što se smatra jednim od najuspešnijih globalnih ekoloških sporazuma.
U najnovijem izdanju biltena "Ozon i UV", WMO konstatuje da je površina ozonske rupe "značajno" manja nego prosečno u periodu 1990–2020. Ipak, naučnici upozoravaju da oporavak protiče sporije nego što su ranije očekivali. "Veličina rupe varira iz godine u godinu, tako da jedna sezona ne govori previše," kaže Suzanne Paulson, profesorka na University of California, Los Angeles. "Nije došlo do pogoršanja u poslednje vreme, ali ni do velikih pomaka napred."
"Veličina rupe varira iz godine u godinu, tako da jedna sezona ne govori previše," kaže Suzanne Paulson (UCLA).
Ovo je druga uzastopna godina u kojoj WMO beleži pozitivne promene, ali izveštaj ukazuje i na upozoravajuće anomalije. Tipično je da je nivo ozona najniži u oktobru, ali 2025. godine kritični minimum zabeležen je već u septembru. Laurence Rouil, direktor Copernicus Atmospheric Monitoring Service (CAMS), ukazuje da su neka merenja u ranim danima septembra pokazala brzo povećanje površine rupe, dok su drugi indikatori ostali blizu istorijskih proseka. On naglašava važnost stalnog praćenja složene interakcije između ljudskih uticaja i prirodnih faktora: CAMS obezbeđuje podatke, prognoze i analize ključne za razumevanje trenutnog stanja ozona i praćenje dugoročnog oporavka.
Izveštaj takođe beleži da su nivoi ozona bili ispod proseka preko širokog pojasa koji se protezao od Grenlanda i Evrope do Centralne Azije, Japana i Kamčatke. To je povezano sa snažnim arktičkim zimskim vrtlogom u januaru i februaru 2025. Paulson upozorava da se takve ekstremne vremenske pojave očekuju češće kako se klimatske promene pojačavaju, što može dovesti do češćih i intenzivnijih anomalija u ozonskom omotaču.
Šta ovo znači? Oporavak ozonskog omotača je uspeh međunarodne saradnje i regulative, ali mu prete faktori povezani s klimatskim promenama i prirodnim klimatskim varijacijama. Potrebno je kontinuirano praćenje, primena postojećih sporazuma i koordinisane klimatske politike kako bi se smanjili rizici od novih poremećaja.
Zaključak: Iako su trendovi uopšteno pozitivni, usporen tempo oporavka i porast ekstremnih vremenskih događaja zahtevaju oprez: nauka i međunarodna saradnja ostaju ključni za konačno obnavljanje ozonskog omotača.
Pomozite nam da budemo bolji.
