Studija Univerziteta East Anglia pokazuje da zagrevanje Arktika može uticati na genom polarnih medveda. Analiza krvi 17 jedinki iz Grenlanda otkrila je pojačanu aktivnost „skakajućih gena“ i promene u genima povezanima sa starenjem, toplotnim stresom i metabolizmom, naročito u jugoistočnoj populaciji. Ti genetski pomaci mogu ukazivati na adaptacije na topliju klimu i drugačiju ishranu, ali mali uzorak zahteva dalje istraživanje. Naučnici upozoravaju da ovo ne umanjuje rizik od izumiranja i pozivaju na smanjenje emisija.
Zagrevanje Arktika Moguće Menja DNK Polarnih Medveda — Prvi Genetski Tragovi Klimatskih Promena
Lead image: AWeith / Wikimedia Commons
Prosečne temperature rastu širom planete, a Arktik se zagreva znatno brže nego većina drugih regiona — u poslednjim decenijama i do nekoliko puta brže nego globalni prosek. Polarni medvedi zavise od morskog leda za lov i preživljavanje, zbog čega su među najugroženijim vrstama usled klimatskih promena.
Nova studija tima sa University of East Anglia sugeriše da ovo zagrevanje može ostavljati tragove i na nivou genoma polarnih medveda. Istraživači su analizirali krvne uzorke 17 odraslih jedinki iz Grenlanda (12 iz severoistočnog i 5 iz jugoistočnog dela) — pri čemu je jugoistočna populacija izolovana i naselila se u taj region pre oko 200 godina.
Tokom poslednjih šezdeset godina, jugoistočni Grenland beleži topliju i promenljiviju klimu i veći gubitak morskog leda nego severoistok, što pruža prirodnu „laboratoriju“ za posmatranje kako različiti klimatski uslovi utiču na polarne medvede.
Šta su otkrili naučnici?
Autori studije su, između ostalog, proučavali transpozone — tzv. „skakajuće gene“ koji se mogu premestiti unutar genoma i uticati na aktivnost drugih gena. U jugoistočnoj populaciji ti mobilni elementi pokazali su pojačanu aktivnost u novijem periodu.
Promene su primećene u genima povezanima sa starenjem, odgovorom na toplotni stres i metabolizmom, kao i u regijama genoma koje učestvuju u preradi masti.
Takvi genomksi pomaci mogu ukazivati na adaptivne odgovore — na primer, genetske promene koje olakšavaju preradu manje masne ili biljne ishrane, što odgovara zapažanjima da medvedi sa jugoistoka ponekad koriste drugačije izvore hrane nego njihovi severniji rođaci koji love masne foke.
Ograničenja i zaključci
Iako su rezultati intrigantni i predstavljaju jedan od prvih primera povezanosti klimatskih promena sa genetskim promenama kod velikog sisara u divljini, studija ima ograničenja: mali uzorak (17 jedinki) i fokus na samo dve populacije iz Grenlanda. Autori naglašavaju potrebu da se slična istraživanja sprovedu na većem broju populacija kako bi se potvrdili ovi nalazi i preciznije procenile implikacije za očuvanje vrste.
Voditeljka studije Alice Godden podseća da ove promene nisu razlog za opuštanje: iako postoji potencijalna prilagodljivost, polarni medvedi su i dalje izloženi velikom riziku od smanjenja staništa i izumiranja bez hitnih mera za smanjenje emisija ugljenika.
Izvor: Nalazi su objavljeni u časopisu Mobile DNA. Dalja istraživanja i širi uzorci ključni su za adekvatne konzervacione mere.
Pomozite nam da budemo bolji.
