Tim sa univerziteta u Pennsylvaniji i Michiganu razvio je submilimetarski mikrorobot opisan u Science Robotics. Uređaj, manji od zrna soli, koristi solarne ćelije i elektrodski pogon da bi "plivao" i ima ugrađeni računar za reagovanje na okolinu. Trenutno je eksperimentalno rešenje i nije pogodan za upotrebu u ljudskom telu, ali naučnici očekuju prve praktične primene u narednih ~10 godina, dok je sledeći cilj omogućavanje međusobne komunikacije mikrorobota.
Mikrorobot Manji Od Zrna Soli: Novi Korak Ka Medicinskim Mašinama U Telu
Maya Lassiter / Miskin Lab / University of Pennsylvania
Tim naučnika sa University of Pennsylvania i University of Michigan predstavio je submilimetarski mikrorobot opisan u časopisu Science Robotics. Uređaj je manji od zrna soli, opremljen je ugrađenim računarom, senzorima i pogonom, i predstavlja važan korak ka razvoju minijaturnih robota koji bi jednog dana mogli da deluju unutar ljudskog tela.
Kako radi mikrorobot
Robot nije nanometarski (milijarditi deo metra), već ima dimenzije reda stotina mikrometara do ispod milimetra. Energetski se napaja putem mikroskopskih solarnih ćelija koje snabdevaju njegov mali procesor i pogon. Pogonski sistem koristi par elektroda koje stvaraju lokalne tokove u okolnoj vodi, što omogućava da se uređaj "pliva" kroz tečnost. Ugrađeni računar radi mnogo sporije od modernog laptopa, ali je dovoljno brz da procesuira senzorske podatke i reaguje na promene u okolini, na primer promenu temperature.
Materijali i zaštita
Vizuelno uređaj podseća na mikročip i izrađen je od poznatih materijala kao što su silicijum, platina i titanijum. Cela struktura je zatvorena tankim slojem koji naučnici opisuju kao staklen ili staklast zaštitni premaz, što uređaj štiti od tečnosti tokom eksperimenta.
Komunikacija i kontrola
Ključna karakteristika demonstriranog sistema je sposobnost dvosmerne komunikacije: operatori mogu slati komande ka mikrorobotu, a on može slati nazad osnovne informacije o tome šta je detektovao i šta radi. To znači da robot ne funkcioniše isključivo sa unapred programiranim scenarijima, već može u ograničenoj meri da opaža okolinu i donosi odluke.
"Ovo je prvi mali robot koji može da oseti, da razmišlja i da deluje," rekao je za The Washington Post koautor Marc Miskin (UPenn). "Ne bi me iznenadilo ako za deset godina budemo imali praktične primene za ovu vrstu robota," dodao je David Blaauw (University of Michigan).
Ograničenja i sledeći koraci
Trenutno je uređaj eksperimentalni prototip i još nije spreman za upotrebu u ljudskom telu: pre toga neophodna su dodatna istraživanja o biokompatibilnosti, bezbednosti, preciznoj kontroli i regulativnim zahtevima. Jedan od najvećih izazova u daljem razvoju je omogućavanje međusobne komunikacije među mikrorobotima kako bi mogli koordinisano delovati i izvršavati složenije zadatke.
Iako su pred naučnicima značajni tehnički i etički zadaci, ovaj rad predstavlja važnu prekretnicu ka mogućim medicinskim primenama — od ciljane dostave lekova do popravke tkiva na mestima do kojih klasične metode teško dopiru.
Pomozite nam da budemo bolji.
