Nova studija na miševima otkriva da psilocibin menja moždane veze tako što pojačava komunikaciju između senzorne obrade i akcionih centara, a istovremeno slabi kortikalne povratne petlje povezane sa ruminacijom. Istraživanje, izvedeno uz pomoć genetski modifikovanog virusa bjesnila, sugeriše mogućnost kombinovanja psihodelika sa neuromodulacionim tehnikama. Potrebne su dalja istraživanja na ljudima pre kliničke primene.
Psilocibin Prekida Depresivne Petlje Preoblikovanjem Mozga, Pokazuje Studija Na Miševima
Psilocybin Breaks Depressive Cycles by Rewiring The Brain, Study Suggests
Nova studija pokazuje da psilocibin može da promeni obrasce povezanosti u mozgu miševa na način koji bi mogao da prekine cikluse depresivnog razmišljanja. Istraživači su koristili genetski modifikovan virus bjesnila da mapiraju kako se konekcije između neurona menjaju nakon jedne doze leka.
Zašto je ovo važno: Depresija je jedan od vodećih globalnih uzroka invaliditeta i milioni ljudi ne reaguju dovoljno dobro na postojeće terapije. Psilocibin — psihoaktivna supstanca iz "magičnih pečuraka" — pokazuje obećavajuće antidepresivno delovanje u kliničkim probama, ali mehanizmi njegovog dejstva još nisu potpuno jasni.
How psilocybin changes the connections between mouse neurons. (Jiang et al.,Cell, 2025)
Kako su istraživači postupili: Tim kojim su rukovodili Quan Jiang i Alex Kwan (Cornell University) dao je miševima jednu dozu psilocibina ili placebo. Dan posle tretmana životinjama je ubrizgan genetski modifikovan virus bjesnila koji ostavlja tragove fluorescentnih proteina duž neuronskih puteva. Nakon sedam dana upoređene su promene u konektivnosti.
Ključni nalazi:
YouTube Thumbnail
- Regioni odgovorni za senzornu obradu postali su povezaniji sa delovima mozga koji pokreću akciju, što može povećati protok informacija od percepcije ka ponašanju.
- Konekcije unutar korteksa — područja povezanog sa ruminacijom i ponavljajućim negativnim mislima kod ljudi — bile su smanjene, što sugeriše slabljenje povratnih petlji negativnog razmišljanja.
- Preuređivanje je delovalo usmereno aktivnošću mozga, što otvara mogućnost kombinovanja psihodelika sa neuromodulacionim tehnikama (npr. transkranijalna magnetna stimulacija) za preciznije ciljanje mreža.
„Ruminacija je jedan od ključnih problema kod depresije — ljudi se nezdravo fiksiraju i konstantno ponavljaju iste negativne misli,“ kaže Alex Kwan. „Smanjivanjem nekih od tih povratnih petlji, naši rezultati su u skladu sa idejom da psilocibin može preoblikovati mozak kako bi prekinuo, ili bar oslabio, taj ciklus.“
Ograničenja i sledeći koraci: Nalazi su dobijeni na miševima i ne mogu se direktno preneti na ljude bez daljih ispitivanja. Potrebne su studije na ljudima i dodatni rad na bezbednosti i dugoročnim efektima pre nego što se ova saznanja primene u kliničkoj praksi.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Studija je objavljena u časopisu Cell. Rezultati nadograđuju prethodna otkrića iz 2021. iz Kwanovog laboratorija koja su ukazala da psilocibin može dugoročno preurediti moždane veze.
Zaključak: Iako su potrebne potvrde kod ljudi, istraživanje daje ubedljiv mehanistički uvid u to kako psilocibin može oslabliti neuralne petlje povezane sa ruminacijom i potencijalno pomoći u lečenju depresije kada se kombinuje sa ciljanim neuromodulacionim pristupima.
Pomozite nam da budemo bolji.
