Studija Univerziteta Istočnog Anglije otkriva da su mobilni elementi DNK („skakutajući“ geni) znatno aktivniji kod polarnih medveda sa jugoistoka Grenlanda, gde su temperature više. Promene su naročito u genima povezanima sa toplotnim stresom, starenjem i metabolizmom, što može odražavati prilagođavanje siromašnijoj, biljnijoj ishrani. Rad, objavljen u Mobile DNA, ističe potencijalnu genetsku fleksibilnost, ali i upozorava da to ne zamenjuje hitne klimatske mere za očuvanje vrste.
Klimatske promene menjaju DNK polarnih medveda: aktivniji „skakutajući“ geni u toplijem Grenlandu
Promene u DNK polarnih medveda koje bi mogle pomoći prilagođavanju na topliju klimu otkrili su naučnici u studiji koja je prvi put povezala porast lokalnih temperatura sa statistički značajnim promenama u aktivnostima gena divlje vrste sisara.
Ključni nalazi
Tim sa Univerziteta Istočnog Anglije analizirao je uzorke krvi polarnih medveda iz dve oblasti Grenlanda i uporedio aktivnost mobilnih elemenata genoma — tzv. „skakutajućih“ gena (transpozona). Istraživanje, objavljeno u časopisu Mobile DNA, pokazuje da su ti elementi znatno aktivniji kod medveda sa jugoistoka Grenlanda, gde su temperature više i uslovi manje zaleđeni.
Koji geni se menjaju?
Promene su najizraženije u regionima genoma povezanima sa odgovorom na toplotni stres, procesima starenja i metabolizmom, uključujući sekvence povezane s preradom masti. Autori sugerišu da bi takve promene mogle omogućiti medvedima da se bolje nose sa siromašnijom, biljnijom ishranom i smanjenjem morskog leda — ali napominju da to nije garancija opstanka vrste.
Skjoldungen Fjord on the southeast coast of Greenland.The region has been experiencingglacier melt with higher intensity and extent over the last decades due to atmospheric warming.|Sergi Reboredo/VWPics/Universal Images Group via Getty Images
Alice Godden, vodeća autorka studije: „Upoređujući aktivne gene ovih medveda sa lokalnim klimatskim podacima, ustanovili smo da rastuće temperature pokreću dramatičan porast aktivnosti skakutajućih gena u DNK medveda sa jugoistoka Grenlanda.“
Širi kontekst i posledice
Klimatske promene ozbiljno prete polarnim medvedima: procene kažu da bi oko dve trećine populacije moglo nestati do 2050. zbog gubitka morskog leda. Autori studije ističu da je naredni korak ispitivanje ostalih od oko 20 prepoznatih populacija polarnih medveda širom sveta kako bi se utvrdilo da li su slične promene prisutne i drugde.
Iako otkriće nudi nadu da neke populacije mogu pokazati genetsku fleksibilnost, istraživači naglašavaju da to ne zamenjuje hitnu potrebu za smanjenjem emisija fosilnih goriva — bez globalnog usporavanja zagrevanja rizik od izumiranja ostaje visok.
Šta ovo znači za očuvanje?
Studija može pomoći u identifikovanju populacija koje su najranjivije i usmeravanju zaštitnih mera, ali i pruža naučnu podlogu za hitne klimatske akcije. Promene u aktivnostima genoma mogu biti adaptivne, neutralne ili štetne — potrebna su dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li one zaista poboljšavaju sposobnost preživljavanja.
Zaključak: Nalazi su značajan signal o tome kako divlje životinje mogu genetski reagovati na brzo menjajuću klimu, ali podsećaju i na ograničenja takvih promena u odnosu na široke posledice globalnog zagrevanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
